Комеморација поводом смрти редитеља Јагоша Марковића се одржава данас на Великој сцени Народног позоришта у Београду.
Међу првима на комеморацију су дошли: Радослав Зеленовић, Ивана Вујић, Милена Васић, Југ Радивојевић, Цеца Бојковић, Каја Жутић, Јово Максић, Срђан Тимаров, Горчин Стојановић, Аница Добра, Дејан Луткић, Драган Бјелогрлић са сином Алексејем, Иван Јевтовић, Небојша Илић, Весна Тривалић, Ива Илинчић, Урош Јаковљевић, Марко Тодоровић....
Опело је заказано истог дана, у 14 часова, на Новом гробљу у Београду, а сахрана, пола сата касније, у Алеји заслужних грађана.
Јагош Марковић, стални редитељ Народног позоришта у Београду и један од најистакнутијих српских позоришних редитеља, као и читавог региона, преминуо је 22. септембра у 57. години.
У Народном позоришту у Београду, чији је стални редитељ од 2008 године, режирао најзначајније наслове светске и домаће класике : Учене жене, Хасанагиница, Госпођа министарка, Покондирена тиква, Др, Антигона, Пепељуга (опера) и Фигарова женидба (опера). По правилу, његове представе су дуговечне, хваљене, изводе се увек пред препуном салом и прослављају национални театар на међународним гостовањима.
У другим театрима у земљи и иностранству режирао је до сада преко педесет представа. Међу најзначајније убрајају се: Ромео и Јулија, Кате Капуралица, Декамерон дан раније (Народно позориште Сомбор), Лукреција илити Ждеро (Позориште на Теразијама), Скуп, Богојављенска ноћ, Говорница, Сумњиво лице, Уображени болесник, Тако је ако вам се тако чини (Југословенско драмско позориште), Породицне приче, Господа Глембајеви, Јесења соната (Атеље 212 ), Галеб, Филумена Мартурано и опера Кармен (ХНК Ивана пл. Зајца), Лукреција о бимо рекли Пожерух (Ријечке летње ноћи), Учене жене (ХНК Сплит), Чарапа од сто петљи (Београдско драмско позориште), Зора на истоку, Наши синови, Свињски отац (Звездара театар ), Хасанагиница (Центар за културу Тиват), Тартиф, Хекуба...(Црногорско народно позориште).
У шведском Краљевским позоришту „Драматен“, поводом јубилеја тог театра, режирао је 2008. године Стринбергову „Краљицу Кристину“, а био је и први наш редитељ који је после распада Југославије, потписао режију на Дубровачким љетним играма. У питању је био Шекспиров класик „Ромео и Јулија“ 2014. године.
Добитник око педесет струковних, фестивалских и државних награда међу којима су: Награда „Бојан Ступица“, Тринаестојулска награда , награда Мића Поповић, Награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда града Београда, Награда града Подгорице, Стеријина награда, неколико награда „Златни ћуран“ , „Ардалион“…
Дневник/Блиц
