У овом циклусу стварам рељефне слике које у својој структури садрже елементе синтетичког, неорганског порекла. Први пут се одлучујем за овај експериментални медиј, који се сам по себи наметнуо, као посве природан избор приказивања оваквих вредности, каже ауторка.
По њеним речима, јасноћа, бистрина, сведеност, смиреност, концентрисаност и самоувереност израза су идеали ка којима тежи у свом стваралаштву, а ипак овим делима представља и упозорава на њихове контравредности: немир, спутаност, апатију, засићење, апсолутно одсуство концентрације, а самим тим и губитак усмерења, животног фокуса, након чега наступа безнађе, демотивисаност, губитак повезаности са светом око себе, затим анулирање вишка информација, селективно памћење, одсуство критичког духа и у мом случају, бекство у унутрашњи свет, који претачем у ове, за мене сасвим нове и изненађујуће визуелне садржаје.
Као централну тему је узела спутану, неоформљену, неизречену мисао, која се негде на свом далеком путу изгубила и није нашла своје место у пољу свесног доживљаја, већ остала у пољу слутње и наговештаја… Као такву могла је само инстинктивно да је осети и проба да преточи у ликовно дело, објашњава ауторка и на тај начин је доведе до њеног одредишта, а то је да је учини разумљивом, појмљивом, а самим тим и доступном посматрачу/слушаоцу...
Алена Клаћикова (Нови Сад, 1991) основне студије на Академији уметности у Новом Саду, катедри за графику, у класи Анице Радошевић завршила је 2014, а мастер студије 2016. Поред графике, интензивно се бави сликарством и цртежом. Приредила је девет самосталних изложби и учествовала на око седамдесет колективних у земљи и иностранству.
Поставка ће трајати до 15. јуна.
Н.П.
