Уметник објашњава да је вертикалност у природи и у уметности поље његовог интересовање у вајарском стваралаштву. Усправна и искошена стабла у хибернацији за њега делују импресивно и мотивишу га за настанак скулптура у теракоти.
Сачињене су од делова, а системом умножавања долази се до целина различитих формата. Стуб је чврст ослонац у природи и човековом искуству при грађењу станишта за себе, објашњава аутор наглашавајући да је у једном историјском тренутку стуб постао и предмет уметничког истраживања. Ову поставку чини једна вертикална скулптура великог формата и неколико скулптура мањег формата. Игор Смиљанић (Кикинда, 1977) студије вајарства завршио је на Факултету ликовних умјетности на Цетињу 2002. у класи професора Павла Пејовића, а мастер студије на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Томислава Тодоровића 2015.
Дугогодишњи је сарадник Центра за ликовну и примењену уметност „Терра" у Кикинди. Од 2016. ради као стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду. Излагао је на многим изложбама у земљи и иностранству. Изложба ће трајати до 4. априла.
Н.П.
