Централно место поставке заузима икона Богородице из 17. века, зографски рад за који се претпоставља да на ове просторе дошао у време Велике сеобе Срба. Поставку такође чини и низ празничних целивајућих икона из 18. века, највероватније рад Георгија Јездимировића, једног од ученика Захарија Орфелина и Теодора Крачуна, а изложено је и неколико икона рађених на металу, које су нешто новијег датума.
– Ове иконе су у исто време уметничка ремек-дела, али и прозор ка небо, место сусрета са Богом – речи су ректо-ра Богословије протојереја-ставрофора мр Јован Милановић.
Када је реч о старим књигама, поред чињенице да у својој ризници Српска православна богословија Светог Арсе-нија чува веома интересантну архивску грађу, право богатство су и богослужбене књиге и уџбеника, икона, цркве-них предмета који чине збирку наше школе - каже ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор мр Јован Милановић.
- Професори Карловачке богословије били су високообразовани свештенослужитељи и свештеномонаси, који су неговали књигу и читалачку културу, и све је то као резултат дало веома богату збирку вредних публикација. Поред старих и ретких богослужбених књига, као што су минеји, ту су и служебници - књиге за стицање практичног знања из литургике. Посебно значајан у тој групи књига је служабник штампан 1690. године.
Као експонати на изложби је представљено неколико Јеванђеља, ретка издања која су штампала православна брат-ства са простора данашње западне Украјине, односно источне Пољске после Брестовске уније из 1596. У исто време када и књиге предмет рестаурације постале су и иконе које се чувају у Карловачкој богословији. Тај посао обавио је Алексеј Илалов, конзерватор из Украјине који се силом прилика нашао на нашим просторима.
Изложба „Векови Карловачке богословије” реализована је у оквиру „Дана Шпире Матијевића“ и моћи ће да се у Архиву Војводине погледа наредне две седмице.
М. Стајић
