По први пут церемонија свечаног отварања била је на Корзу, величанствени догађај који, показало се, публика обожава. Затим, читав програм Калеидоскопа био је реализован у мрежи културних станица и Дистрикту, као најважнијим просторним легатима Европске престонице културе.
Први пут у Србији је био један од најпознатијих архитеката данашњице, Алехандро Аравена, који је привукао пажњу више од 2.000 људи, затим први пут је стигао и добитник Гремија, џезер Џејсон Мајлс, али први пут су постављени и неки нови уметнички концепти, какви до сада нису виђени у Србији, а можда и шире.
Најпре од перформанса „Нераскидиве везе“, редитељке Маје Гргић, који је публику водио трагом најзначајнијих догађаја у последњих сто година и то кроз цео простор Дистрикта који је и даље градилиште, затим највећа интерактивна инсталација у Србији и прва топлотна, интерактивна на свету „Срце“, највећа изложба најпознатијих српских визуелних уметника „На путевима српске уметности (1923 – 2023) - Од Коњовића до Марине Абрамовић“, Галерије Бел Арт и прва изложбе о једном индустријском наслеђу „Дух места – први век Дистрикта“.
Дакле, овогодишњи Калеидоскоп културе је из различитих углова и после године титуле Европске престонице културе донео бројне новине које смо имали прилику да видимо и доживимо, и оставио је иза себе можда неке нове уметничке праксе или охрабрио неке младе уметнике, али иза њега остала је и стална поставка, смештена у Дистрикту.
Реч је о горе изложби „Дух места – први век Дистрикта“.
- Незаборавно, узбудљиво. Хвала свима који су на било који начин допринели да све успе баш овако - један је од коментара посетилаца изложбе.
Мултимедијалност изложбе је можда и кључ због чега је изазвала велику пажњу. Наиме, ова изложба, иако говори о историји једног места, о турбулентних сто година, није представљена само кроз историјске чињенице, већс у ауторка Моника Билбија Поњавић и читав тим људи који је на томе радио, кључне моменте представио на до сада невиђен начин.
- Фасцинирала ме емотивна снага изложбе "Дух места". У другој просторији постоје фотографије од којих су неке интерактивне. Прича мајке која говори о изгубљеним животима своје деце ме је расплакала - рекла је Новосађанка Невена.
Тим који је радио на изложби, користио се различитим елементима и методама сценског дизајна, како би укључио и публику да сами откривају различите сегменте изложбе, од поменутог преслушавања аудио материјала, који је прикупљен из периода сведочења о стравичним догађајима Новосадске рације, па чак и до великог чекића, који симболизује некадашњи период најважније индустријске зоне у Новом Саду, а који публика, ударањем у бетонски стуб открива на постављеним екранима на зиду.
- Мојим синовима је било јако забавно да путем интерактивних чекића уче о историји. Мислим да је ово прави начин да се представи једна изложба - оценила је Јелена, након обиласка у Дистрикту.
За већину посетилаца, ова изложба открила је дуго неиспричану причу. Простор на ком је данашњи Дистрикт и његова историја мало је или готово уопште није била позната општој јавности.
- Изложба је стварно сјајна, покрива дуг период историје овог места о коме нажалост не знамо баш пуно. Чак је била занимљива и мојој деци, посебно део са ланцима и чекићем. За сваку препоруку - каже један од посетилаца Драган.
Изложба „Дух места – први век Дистрикта“ отворена је сваког дана (осим понедељка и уторка) од 16 до 20 часова. Више информације можете пронаћи и на сајту visitdistrikt.rs .
С обзиром на период од 100 година који је изложба имала задатак да представи, подељена је у шест целина - од оснивања фабрике, преко ИИ светског рата и НАТО бомбардовања, до Европске престонице културе, изложба, организацијом, али и грађењем простора настоји, на тренутке врло дословно, пресликати турбулентност, прогрес, промене, трагичне судбине, хаос, наду и какофонију једног времена.
Читав простор једног дела објекта који, као некада, носи назив Фабрика, на самом Булевару деспота Стефана, претворен је у хронологију једног простора, хронологију турбуленте историје и кључне догађаје који су се одразили на цео Нови Сад и његово формирање.
- Нисам имала појма шта се уопште дешавало овде пре 2000-их, а живим на Лиману. Сад ипак имамо неку причу, неку историју Кинеске, а мислим да је то доста битно - рекла је Новосађанка Зора. Поред житеља града, стална поставка одушевила је и туристе.
- Јако нам се свидела изложба, дошли су нам пријатељи из иностранства, па смо и њих повели и допало им се. Изложба је двојезична што је одлично, да могу и странци нешто да чују и виде о нама - истакла је Мирјана.
У обилазак Дистрикта долазиле су породице заједно, групе пријатеља, баке и деке са уницима и свима се свидело оно што су видели. Како су оценили ова изложба на понос Новог Сада.
- Изложба "Дух места" је по мом мишљењу нешто што је требало да се деси одавно. Дуги низ година ова четврт Новог Сада била је запуштена и драго ми је што је у последњих неколико година „оживела” поготово зато што ја живим у комшилуку и моја деца сада имају лепо уређен простор који нуди прегршт различитих културних програма. О историји саме локације се мало знало, а ова изложба едукује све посетиоце о богатом наслеђу. Морам да похвалим и мултимедијалност саме изложбе, породично смо је посетили и свима је била веома занимљива - рекао је Новосађанин Борис.
Све ово говори у прилог чињеници да је овакав уметнички искорак био потребан не само у Новом Саду, већ и шире, о чему сведочи и следећи утисак посетиоца.
- Још једном је Калеидоскоп културе изазвао огромну пажњу и посећеност, квалитет свега представљеног, тако да традиција, која је врлина великих, се наставља и даље. Све похвале, видимо се и догодине - рекао је Бранислав, а са тим његовим речима чини се да је Калеидоскоп културе ове године испунио, а можда чак и превазишао очекивања публике, али поставио себи и велики задатак за наредну.
Б. Павковић
