Њоме Српска академија наука и уметности обележава стогодишњицу рођења овог уметника и академика, чије је стваралаштво обележило епоху српског послератног модернизма.
Посетиоци на изложби имају јединствену прилику да виде дела Миодрага Миће Поповића из свих развојних фаза Поповићевог сликарског опуса, настајала од 1946. до 1990. године. Дела, поређана по значају, форми и стилу, показују Поповићев уметнички израз кроз аутопортрете, портрете, фигуралне композиције, мртве природе и пејзаже, дводимензионална и тродимензионална дела мајстора енформела.
Његови савременици кажу да је свака његова изложба привлачила две врсте пажње: ону уметничку, јер су изложбе биле крцате људима који су желели да виде његова дела, и ону удбашку, јер су испред галерија стајала блиндирана полицијска возила. Довољно је погледати неки од његових радова, и биће јасно зашто је привлачио толику пажњу. Врхунска дела, која се обрачунавају са скоро постављеним етичким и ликовним идеалима, говоре истину о обичном човеку и његовој судбини у конкретном историјском времену и средини.
Говорећи о односу Миће Поповића према естаблишменту, академик Оташевић истакао је да је тај сукоб неминован.
- Мени је то сасвим нормално, то је било, а и данас се догађа, јер је неизбежно: уметник је у вечном сукобу са влашћу– рекао је у уводу академик Душан Оташевић. - Сви знамо причу о изложби Миће Поповића у Дубровнику, која је била посећенија од фудбалске утакмице. Надам се да ћемо достићи Дубровник – рекао је, уз захваљивање свим институцијама и приватним лицима, оним који су желели да остану анонимни, и онима чије се име чуло на отварању, на доброј вољи да уступе своје слике, како би се на прави начин организовала ова изложба.
Изложбу је званично отворио нови председник САНУ академик Зоран Кнежевић.
- Управо је завршена изложба “Милорад Бата Михајловић – Стогодишњица рођења бунтовника и академика”, а сада се отвара поставка “Миодраг Мића Поповић – Сликарство перманентне побуне”. Није случајно што се у називима обе изложбе јавља тема бунтовништва. И није побуна против догме социјализма у уметности једино што веже ова два уметника. То су и изложбе које се памте, њихово пријатељевање, припадност “Задарској групи” и “Симиновцима”, али и Београд, Париз и Њујорк – рекао је Кнежевић, истакавши да ће 17. и 18. октобра организовати научни скуп “Полемички аспекти српског модернизма после 1945, спосебним освртом на деловање припадника Задарске групе” – поручио је председник САНУ.
Ауторка изложбе и научне монографије, односно пратећег каталога је др Весна Круљац, историчарка уметности и доцент Факултета примењених уметности у Београду. Изложба траје до петог новембра, а током њеног трајања изложбе биће организована предавања др Весне Круљац и других стручњака, посвећена истраживању и интерпретацији стваралаштва Миодрага Миће Поповића.
И. Радоичић
