Како наводи ауторка, серијал радова „Гола вода / Увод у корективно несвесно” настао је са идејом развијања интуиције и са претпоставком да лични асоцијативни токови могу да досегну капацитете универзалног.
- Избор мотива је по осећају, као у ситуацијама где нам се једе нешто зелено онда када организму треба одређени витамин или минерал. Тај процес је довео до издвајања појединих елемената из природе - вода, ноћ, биљке и сенке. Они сачињавају симболичку раван где су уписани комплексни односи без дефиниција. Замишљам планину као процес или реку као стање свести и појављује се аутентична али нејасна емоција. Измењене слике стварности су тема којом се бавим и делимично је подстакнута пропитивањем снова. Истраживање обухвата језик, перцепцију, просторе свесности и несвесног, емоције и везу са телом. Цртеж као средство омогућује непосредни ток записа да би се приближило оно што је изван фокуса, на периферији видног поља – указује Вања Суботић.
Ова визуелна уметница је 2010. завршила студије сликарства на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора.Душана Тодоровића, а мастер студије ликовне уметности 2013, под менторством професора Горана Деспотовског. Један је од оснивача Центра за савремену културу и уметност у Суботици. Самосталном уметничком праксом се бави од 2020, а од 2021. је чланица СУЛУВ-а.
Н. П-ј.
