Ово се само нека од питања које муче жене у савременом (српском) друштву, а чију су листу са још многим другим прошириле Дуња Црњански, Фросина Димовска, Иста Степанов, Миња Богавац, у својој представи – кабаретском перформансу „Место добре раднице“, који ће премијерно пред новосадском публиком бити изведен у недељу, у „Булевар буксу“.
Једном када се запослите, пуни очекивања и наде како сте сада решили крупну ствар за ваш живот, као да живот тек почиње да се мршти. Јесте ли задовољни послом? Колико сте плаћени? Какви су односи у колективу? Шта држава нуди за „,мала и средња“ предузећа, а шта за – просвету? Има ли шансе за реформу? Зашто би деца била заинтересована, а за шта њихови родитељи? Где се све и у којим облицима показује насиље? А где се о њему ћути? Имате ли дете? Кад сте задњи пут били на кафи са друштвом, а да нисте гледали на телефон, под притиском да један лајк мења све?
И док жене у нашој представи одговоре на сва ова питања – прође живот.
Дуња, Иста и Фросина, одушевиће вас лакоћом са којом износе сва ова питања, задиру у своју интиму, рефлектујући и на сваког у публици потребу за преиспитивањем властитог положаја у свету који се одавно не зове цветом. У друштву у којем је пробитачније и лакше бити нерадник, партијски припадник, а не дај боже наставник, или још горе - уметник.
Образујући три различита карактера, нежно стидљиви, дрчно прпошни и строго педагошки, њих три зраче са сцене, а Миња Богавац са екрана, дочаравајући свеопшту онлајн ситуацију. Из сцене у сцену, враћају се у детињство, па у школу, из позиције ученица, а сада и наставница, мајки, уметница, поред нарације бритким и јетким скечевима, готово бурлескно, приказују сцене из својих, али и свих наших живота, протканим језивим медијским извештајима, изазивајући осмех на лицу, без обзира што је садржај горак.
Кабаретском филингу највише доприносе сонгови које је компоновала и изводи Дуња Црњански. Текстови и музика речи су и гласови све четири уметнице, а сонгови „Контекст“, „Место добре раднице“, „Панадол, аспирин“, „Четрдесеточасовна радна недеља“, „Онлајн“, „Што нисам ишла“, „Тишина, звонило“, представа су за себе. Само саундтрек из ове представе вредан је сваке пажње, па и можда неког следећег Евросонга.
Претпремијера представе, кабаретског перформанса „Место добре раднице“, одржана је у кући „Бо инсајд“ на Рибњаку, надомак Новог Сада. Захваљујући гостопримству домаћина, и уметнице и публика су имале сјајно место за свој рад. У друштву углавном породице и пријатеља, некадашњих и садашњих сарадница и сарадника групе ауторки, дирљиво је било уживати у уметности у потпуно гламурозном издању. Но, реалност је много ближа ономе што се могло чути и видети, а и ауторке су се пре изведбе публици обратиле речима да су представу припремале у по становима. Добро је што су и то имале, јер уметност и култура су у нашем друштву све више бескућници. Баш зато „Место добре раднице“ и поред свог ангажмана који на моменте делује парадоксално, јесте нешто чисто и меко. За душу. На радост.
Игор Бурић
