Поставку чини преко сто оригиналних радова различитих техника, која су у власништву реномиране галерије “Visconti Fine Art”, основане у Милану 1973. са представништвом у Љубљани.
Отварајући изложбу, амабасадор САД у Србији Кајл Скот подсетио је на педесете и шездесете године прошлог века у Америци, период великих промена, технолошког, демографског и индустријског бума.
Индустријски прозиводи су дошли до сваког човека. Куће су постале веће, јефтиније, доступније свима. Свака кућа је имала телевизор и култура је ушла у сваку кућу, те су ови уметници, чија дела видимо вечерас у Кући легата, производ тог конзумеризма, као што сам ја производ беби бума, рекао је Скот.
Изложена дела су у власништву Лазара Вујића и Живе Шкодлар Вујић која у пратећем тексту истиче да су поменути уметници стварали независно један од другог, али су потекли из невероватно сличцних животних услова.
Рој Лихтенштајн, који је дизајнер и воли да ствара своје слике као да су стрипови, Џејмс Розенквист, који је радио на рекламама и билбордима, те слика слободним стилом помало политичке поруке против Вијетнамског рата, Том Веселман, који зарађује као илустратор и црта стрипове, а у сликама женских актова огромних формата јарких боја и дрском смелошћу руши сексуалне табуе, Џон Чембрлен, скулптор, који прави скулптуре од аутомобилског отпада, Енди Ворхол, који црта врло успешне рекламе за ципеле, први је насликао увеличане, најпростије предмете из свог окружења, те портрете америчких звезда и јавних личности, у серијама, слично исечцима са филмске траке, пише Вујић.
Историчарка уметности Уна Поповић приметила је да су сви они на јединствен начин развили могућност манипулације медијима и то тако да представе које су приказивали на известан начин рекламирале су њих саме, што нарочито важи за Ворхола који је постао и сам поп звезда, незаобилазни део амбијента поп културе.
Уметников посао јесте да буде сведок свога времена у историји, цитирала је Поповић Роберта Раушенберга.
Изложба у Београду реализује се уз помоћ Средњоевропског културног центра Нови Сад, а организатори изложбе су Алина Мара Вујић и Михајло Несторовић.
