"Ова смотра, јединствени празник културе, скоро 140 година на једном месту окупља најзначајније савремене ауторе, љубитеље и поштоваоце уметности. И за нашу земљу ово је један од најважнијих културних догађаја, који пружа аутентничну слику светске сцене и даје могућност да се учесници прикажу у најбољем светлу“, истакла је Гојковић.
Она је рекла и да је Венецијанско бијенале прилика да се поставе најразноврснија питања и на њих дају, или барем наговесте, одговори које савремена уметност може да пружи, саопштило је Министарство културе.
Према речима Гојковић, изложба "Ход са водом" "отворено и суштински одговара на тему овогодишњег Бијенала ''Млеко снова'', коју је дефинисала уметничка директорка Цецилија Алемани".
"Непосредан одговор на питање сталних промена природе и друштва, које су печат модерног доба, дат је искораком у магични свет уметника. У њему, кроз елемент воде, буди се и инспирација за тражење одговора на више него актуелно питање одговорности појединца према планети, другим људима и облицима живота“, истакла је министарка културе.
Гојковић је указала на значај улоге кнеза Павла Карађорђевића у изградњи Павиљона, у чему је имао помоћ најеминентнијих музејских стручњака тог доба на челу са Миланом Кашанином, а захваљујући том визионарском чину од 1938. године организују се наступи наше земље у Венецији.
Према њеним речима, наступ на Бијеналу уметности у Венецији значајно доприноси културној репутацији наше државе у међународним оквирима, и учешће на тој манифестацији даје уметницима већу видљивост и лакши приступ изложбеним просторима широм света.
"А да у нашој земљи постоји неисцрпан извор стваралаштва и имагинације, сведочи и ова изложба. Верујем да ће аутори који ове године представљају Србију, као и многи други афирмисани и талентовани ствараоци, наставити путем који су трасирали великани наше уметности који су овде излагали“, закључила је Гојковић.
Министарство је саопштило и да је Ћирић истакла да "Ход са водом“ подсећа на чињеницу да смо "сви ми сачињени од воде, да нас вода у нама и око нас приморава да се позабавимо релационом онтологијом и нашим сопственим односом са другим воденим телима и површинама".
Изложба се састоји од два нова рада "800 метара" и "Документа", који су резултат Николићевог односа са водом и технологијом, а Ћирић је скренула пажњу да је уметник створио оба рада у последње три године током свог континуираног истраживања на тему филма, сликарства и људских односа са светом који не припада само људима.
Комесар наступа Србије у Венецији и директорка Музеја савремене уметности у Београду Маријана Коларић је напоменула да је на расписаном јавном конкурсу за српског представника на 59. Бијеналу уметности у Венецији пристигло 35 пројеката, који су по својим уметничким квалитетима такође били изузетни, каже се у саопштењу.
Уметнички пројекат "Ход са водом" био једногласно изгласан за представника Србије, подсетила је Коларић.
"Коларић је истакла да је посебно значајно што смо у време бројних изазова успели да ове године уложимо и више средстава него што је првобитно било предвиђено у обнову и уређење Павиљона као и продукцију изложбе, на чему је захвалила министарки Гојковић", истиче се у саопштењу.
Књегиња Јелисавета Карађорђвић је као гошћа Павиљона "Србија" изразила уверење да нема бољег начина за промоцију једне државе од оног у коме уметност игра главну улогу.
Подсетила је да је Краљевина Југославија први пут узела учешће на Венецијанском бијеналу 1938. године, а њен отац Павле Карађорђевић је отворио наш павиљон у Ђардинима, у коме су били изложени радови изабраних југословенских уметника Љубе Бабића, Владимира Бецића, Петра Добровића, Матије Јаме, Мила Милуновића и Томе Росандића.
"Познајући свог оца, великог заљубљеника у уметност, сигурна сам да је учешће Југославије на најпрестижнијој уметничкој манифестацији на свету, сматрао једним од најзначајнијих постигнућа у животу", рекла је Карађорђевић.
Према њеним речима, кнез Павле је "веровао да уметност има моћ да више каже о некој држави, да промовише њене највеће вредности, од било ког другог садржаја”.
