Ин мемориам: Петар Ћурчић (1938-2021)

НОВИ САД : Један од најистакнутијих војвођанских ликовних уметника, сликар и графичар Петар Ћурчић преминуо је у Новом Саду у 84. години.
sahrana, pixabay
Фото: pixabay.com, ilustracija

Рођен је у Новом Саду 1938. где се и школовао. Дипломирао је на Групи за југословенску књижевност на Филозофском факултету. Цртеж, сликарство и графику учио је предано и углавном самостално. Први пут је излагао на Октобарском салону у Београду 1966. Био је члан УЛУС-а и УЛУВ-а од 1967. Од 1969. када је први пут самостално излагао у Новом Саду приредио је преко тридесет изложби у земљи и иностранству и учествовао на бројним колективним поставкама и ликовним колонијама. За цртеже, графику и сликарство добио је велики број награда.

Ћурчић је био и уредник у културној редакцији Радио Новог Сада. Готово 30 година припремао је једносатне емисије из прошлости Војводине под насловом „Са старих разгледница“. Посебно је са страшћу и великим смислом обрађивао епизоде из историје Новог Сада, а те теме су биле присутне и на његовим цртежима, сликама и графикама. О ликовним и другим догађајима из културе писао је за радио, дневне листове и часописе.

Радови Петра Ћурчића налазе се у бројним галеријама и музејима. Са супругом, такође сликарком Вером Зарић поклонио је велике колекције радова Галерији Матице српске, Музеју града Новог Сада и Музеју Војводине. Поводом формирања Поклон –збирке у Галерији Матице српске са 174 уметничка предмета, цртежа и слика 2013. приређена је изложба и објављена пратећа публикација, а Ћурчић је уврштен међу велике добротворе ове музејске институције. Изложба је представила Ћурчићев тематски и технички разноврстан опус, пружајући увид у његов дијалог са историјским личностима и догађајима, тематски често заступљеним на сликама и графикама, знаменитим местима и великим уметницима, али изнад свега са самим собом.

Један од аутора у овој публикацији историчар уметности Ратомир Кулић наводи да је Ћурчић „сликар модерног света оптерећеног историјом и историјском интерпретацијом. Он није само сликар - уметник, он је изванредан семиолог културе целине српског и сваког грађанског интелектуализма. Стваралаштво Петра Ћурчића је мозаичко огледало семиологије културе у целини. И музичко. Његово мисаоно богатство није веће од мисаоног богатства његових савременика. Али сав тај излизани ситниш световних, религиозних, витешких сведочења служи њему управо као супстанција. Описивање остаје посве на површини садржаја. Изражајност је мит, пропозиција о могућности изражајности. Његово сликарство је у подређеном положају лепо искићених фраза и слика- стереотипа, због чега слика завршава у визуелном блиставилу Речи, могућности мењања прилошких ознака”.

Колекцију са 53 рада поклонио је Завичајној галерији Музеја града Новог Сада која је делом представљена 2014. на изложби „Са варадинских рапортних карата“. Повод за овај опус биле су архивске карте архитектонског и војног развоја Петроварадинске тврђаве и Битке код Петроварадина 1716. које су оставиле снажан утисак на уметника и инспирисале га да их ликовно интерпретира и годинама ствара читаве серије уља на платну, којима је претходио велики број цртежа посвећених овом историјском догађају.

Ћурчићева слика “Еуген Савојски и Битка код Петроварадина” део је изложбе “Европски феномени из колекције Галерије Матице српске” која је крајем прошлог месеца отворена у Темишвару. Занимљиво је да на згради Националног уметничког музеја, где се одржава ова изложба, стоји натпис који указује да је то здање управо настало када је чувени војсковођа Еуген Савојски након Битке код Петроварадина стигао у Темишвар.

У свом аутопоетичком тексту у публикацији ГМС Ћурчић је навео “У том великом заплету званом модерна уметност, у том поствареном, прагматичном лавиринту, ја сам само ловац који лови сопствене фантоме. Они некад постану слике и цртежи”.

Н. П.

EUR/RSD 117.5782
Најновије вести