Mилан Коњовић и Галерија Матице српске

У годинама јубилеја и безбројним комбинаторикама означеним старим и новим читањима важних догађаја из прошлости, ове године уписујемо 120 година од рођења и 25 година од смрти сликара Милана Коњовића (1898 – 1993).
е
Фото: Дневник/ Б. Лучић

Сабирање његових слика, у мноштву разасутих дела у земљи и иностранству одводи нас на узбудљив пут утабан великим бројем признања, у коме ишчитавамо карактер Коњовићевог динамичног кретања ка успеху (понекад ометеног идеолошким и другим спотицањима) на коме је од самог почетка, сликар војвођанске равнице и људи на њој користио потентну снагу своје истрајне сликарске личности.

Предан структури покретачке визије засноване на пробојном и изразито индивидуалном курсу прогресивног тока, Коњовић представља симбиозу неуморног делатника и гласног (најбољег) само-афирматора. Склон самоувереним одбијањима који му приписују различите утицаје, опасан необузданим темпераментним своје личности, уз неуморно понављање судбинских чинилаца који су га одредили и издвојили од других, Милан Коњовић је мислећи и радећи истовремено, трајно обележио сликарски развој наше уметности.

Матица српска је увек имала посебну везу и неговала специфичан однос са Миланом Коњовићем. Он припада оној групи сликара које ми често својатамо као наше сликаре, не због тога што имамо велики број његових дела и зато што смо му често приређивали изложбе већ зато што је он активно учествовао у многим фазама рада Музеја а касније Галерије Матице српске. Када је 1933. године Музеј Матице српске, одмах након отварања за јавност, упутио позив савременим сликарима да новоотвореном музеју поклоне једно своје дело како би помогли попуњавање колекције савремене уметности, Коњовић се међу првима одазвао. Поклонио је не макар коју слику већ изузетно дело Модел у атељеу из 1932. године.

Дело које спада у његове најуспелије актове и које је готово увек изложено у сталној поставци ГМС. Било је то његово прво дело у колекцији Музеја Матице српске а после су уследили бројни поклони и откупи тако да данас ГМС баштини 31 дело – 20 слика, 9 цртежа и 2 пастела. Када је Музеј Матице српске, по отварању за јавност, започео своју излагачку делатност и приређивање једне историјске и једне савремене изложбе годишње, Милан Коњовић је добио прилику да своја дела представи већ 1936. године. Његова прва послератна самостална изложба приређена је већ 1946, а 1958. у новоотвореној згради одржана је Јубиларна изложба Милана Коњовића у поводу 40 година његовог рада.

И коначно, када је током тешких и кризних деведесетих година ГМС почела да приређује монографске изложбе великих уметника из свог фонда, приређена је 1995. године изложба Милан Коњовић из колекције Галерије Матице српске на којој су приказани сви његови радови. У години у којој је ГМС обележила 170 година трајања дат је посебан омаж Милану Коњовићу: испред зграде је постављена скулптура Сликар Милан Коњовић, рад новосадског вајара Јована Солдатовића. Након три деценије чувања гипсаног модела насталог као предлог за Трг у Сомбору, скулптура је изливена и постала трајна вредност не само као дело у колекцији ГМС него као дело доступно свим посетиоцима Новог Сада. Скулптура Милана Коњовића постала је део наше зграде, она који дочекује на улазу и позива публику да у Галерију уђе.

Галерија Матице српске није обележила 120 годишњицу рођења Милана Коњовића. То су ове године учиниле наше колеге из Спомен-збирке Павла Бељанског, док је у ГМС, у сарадњи са Огранком САНУ приређено представљање књиге академика Мира Вуксановића Насамо са Миланом Коњовићем. Наредни корак је да се по узору на ову нашу скулптуру излије и постави једна сомборска, на ћелавом Тргу уз „притајену жељу да га опет сретнемо, на истом путу, на путу ка његовој Галерији, онако повијеног у раменима, са шалом под грлом, у бронзи, на тргу, као да још хода, као да је у корачају застао“, како пише у књизи Насамо са Миланом Коњовићем.

        Др Тијана Палковљевић Бугарски

        Мр Данило Вуксановић

EUR/RSD 117.6067
Најновије вести