Данојлић је, гостујући у емисији "Десет и по" Радио Београда, изјавио да већ годинама пише лирске хронике, дневничку прозу, коју објављује у недељницима и да је у књизи "Писма без адресе" сабрао своја "стања и расположења".
"Писма су упућена свима и никоме посебно, то су хронике мојих духовних стања и доживљаја", рекао је Данојлић.
Каже да ни у једном свом тексту, па и у овој књизи није могао да избегне две своје преокупације - нестанак српског села и однос према Западу.
"Село умире, то је очигледно. Да ли ће се обновити - тешко је прогнозирати. А наша прича са Западом је тужна прича збуњеног народа. Овај тренутак је веома тежак за нас и ми тражимо неки чаробни излаз, а чаробног излаза нема. Треба се окренути себи, радити, ћутати, трпети и чекати. Ваљда ће једног дана бити друкчије", истакао је Данојлић.
Верује да је награду добио због сличности са Григоријем Божовићем.
"Он је исто био књижевни хроничар, писао је репортаже за новине, мада је био и одличан приповедач и познавалац менталитета нашег народа на Косову и Метохији. Ова награда носи његово име, име стрељаног писца. Наиме, одмах после рата, у време великих чистки, кад се није судило, већ пресуђивало без саслушавања, он је стрељан и спада у мали број наших убијених писаца", рекао је Данојлић и додао да му је част да добије награду која носи име врсног познаваоца психологије српског народа, одличног писца и великог зналца језика.
"Треба бити достојан таквог имена, а пошто сам већ прешао осамдесету, верујем да ме неће стићи његова трагична судбина", казао је Данојлић за Радио Београд.
У образложењу, жири, у саставу Драгиша Бојовић, Андријана Живановић и Милета Аћимовић Ивков, наводи Данојлићев дубок, проничући и истинољубив поглед у време.
Награда "Григорије Божовић" Данојлићу ће бити уручена 7. јуна у Зубином потоку.
