Овај град је однеговао заиста васпитану публику, истинске љубитеље филмске уметности и без њих не би могло ништа да се догоди. У целом овом граду, који је давно заслужио свој фестивал, осећа се да се догађа лепа уметничка фешта. По људима се види да знају шта је у њиховом граду и то је врхунац свега и само то је могло да одржи један заиста европски фестивал, истакла је Бањац у интервјуу Танјугу.
Она каже да стално говоримо о Европи, а Европа је заправо ту.
Треба само приметити и људи који су то приметили, уживају, додала је Бањац, која је синоћ предала акт о оснивању палићког фестивала драмском писцу и академику Душану Ковачевићу, новом председнику Савета.
Фестивал се, према њеним речима, мењао током година како се друштво мењало.
Без јаке економије нема јаке културе и нажалост увек зависимо од многих других ствари, али није све у парама. Мало ме нервира што пре било којих разговора иду паре. Култура је скупа и треба да буде скупа. Најскупља је некултура, јер један национални идентитет не постоји без озбиљне културе и просвете, наглашава позната глумица.
Ипак подвлачи да је много важније оно што се дешава у главама људи, који процењују колико новца и за шта треба да се издвоји, јер се и у беспарици догоди велика представа, велики филм, велика књига, значајна изложба.
Иза свега стоји човек. Ццовек је мера живота. Људи могу све и ја увек верујем само у људе, не у систем, него у људе, који се и прилагођавају систему, таквом какав наиђе, али вредни људи који знају шта хоће и имају свој кредо, због кога не би прешли границу, они раде, рекла је Бањац.
Савет палићког фестивала, којим је до ове године председавала, радио је, каже потпуно бесплатно и додаје да никад није постављено питање у вези тога.
Ја сам лично профитирала јер сам упознала неке занимљиве, значајен људе који су дошли са својим филмовима. Можда сада на другачији начин промишљам посао којим се бавим, рекла је добитница награде Александар Лифка за изузетан допринос европском филму.
Фестивал, додаје, нису само свечаности, већ је важна комуникација међу људима, размишљање, мешање естетика.
Примећује да се већ годинама уназад буде мале кинематографије.
Кад кажем мале, не мислим да су то мали народи, већ су мале кинематографије које нису стигле да буду у врху. Зашто? Зато што имају тему. Велике кинематографије више немају праву тему. Многе праве теме су већ испуцане. Американци више немају шта да снимају. Снимили су већ све најсјајније ратне филлмове, каже Бањац.
После је дошла она дивна генерација Лија Страсберга и те фина модерна драматургији и то је прошло. Сада видите само насиље, много полиције, безнађе. Велике кинематографије се не дотичу правих великих тема, додала је она.
Бањац примећује да се филмски аутори сада окрећу малим темама, а то је породица.
Ту су проблеми, породица се љуља, не само код нас. Ритам живота и поимање живота су утицали на то да немамо више чврсту породицу. Наша деца се разводе после два-три месеца. Ту је много чинилаца који су разлог, од социјалног, преко помодарског, до брзине живљења, рекла је Бањац.
Управо мање кинематографије имају те праве чврсте теме и то се пробилио на филмском тржишту.
И то су углавном млади редитељи, млади глумци и млади сценаристи. Млади могу све, млади могу све, нагласила је Бањац.
Фестивал европског филма Палић почео је синоћ на Летњој позорници, која је до последњег места била испуњена.
Поред Бањац, гости фестивала су и глумица Ева Рас, редитељ Слободан Ссијан, композитор Зоран Симјановић, такође лауреати награде Александар Лифка, а поподне стижу овогодишњи добитници значајног признања за допринос европском филму, глумци Раде Шербеџија и Брајан Кокс.
