На Мокру гору су стигли први гости - прослављени италијански редитељ Паоло Вирци, француски директор фотографије Мишел Аматје, редитељ Џони Ма, шаховски велемајстор Владислав Ткачијев и редитељ Карим Ајнуз.
Свечаност је почела у част прослављеног редитеља Пурише Ђорђевића исечцима из његових најбољих филмова у којима су улоге оствариле највеће звезде југословенског филма, нажалост оне које више нису са нама - Милена Дравић, Љубиша Самарџић и Неда Арнерић.
У уводним речима поручено је да је циљ овогодишњег Кустендорфа да се "филмском магијом супротставе сујеверју и броју 13".
Описујући рад Пурише Ђорђевића цитиране су речи великог Душана Макавејева да су га сви филмски радници обожавали јер је први увео монтажне скокове, „секао је филмове без обзира на причу, сам је стварао причу. Био је наш идеал, узор за хумор, научио нас је да нема богова".
Емир Кустурица је у говору замолио славног редитеља да док не напуни 100. година сними још неколико филмова, "један довољно".
„Када сам био млад и студирао рекли су ми да постоји само један редитељ у Србији чији језик испада из свих шаблона светског филма. Када смо покушавали да научимо како се прича прича, ми смо научили једну ствар - да је најважније да пратимо људску судбину", казао је Кустурица.
Цитирајући Петера Хандкеа „Форма је све", додао је да је због тога управо за Пуришу песма „Ти си нам Пуриша све".
Примајући награду, Ђорђевић је казао да га често питају зашто је и даље жив, а има 95 година.
„Рећи ћу вам зашто. Ја сам сељачког порекла и никад нисам јео воће", казао је славни редитељ.
Кустурица се на Пуришине речи надовезао причом о мамуту и доктору који му је рекао да је мамут изумро јер је био велики и јео је само воће и поврће.
„Никада није престајао да једе и није имао времена када да мисли. Ако то преведемо на језик филма, можемо да га посматрамо као једну врсту мамута, али не и да будемо против вегетеријанаца", поручио је редитељ.
Када је он студирао, казао је да је то било време у коме није било отклона од великих аутора, то је било време америчког филма седамдесетих.
„Ауторски филм полако постаје својство фестивала. У Србији и биоскопима ауторски филм не постоји. Један човек откупи све филмове света и продаје их фестивалима. Питање је да ли ће се и остатку света десити што и Србији", поручио је Кустурица и додао да постоји хиљаду начина да се изразимо, и да публика радо гледа Јутјуб и Нетфликс, а да ће ауторски филм опстати у форми у којој је опстала опера.
Уследило је пет кратких филмова - снимака са јутјуба, а Кустурица је указао на то колико је данас лако свакоме да, уколико има добар кадар, сними такве ситуације, а колико је само времена потребно филмским радницима да до њене аутентичности дођу.
Позорницу је потом преузела огромна црна мачка од папира коју су симболично уз ваљкове и белу форбу префарбали сви уважени гости фестивала, укључујући Кустурицу и министра културе и информисања Владана Вукосављевића, и тиме „разбили сујеверје око броја 13".
„Легенда каже да су гуске спасле Рим, али могуће да ће Емирове црна мачка и бели мачор помоћи у спасавању светског филма", поручио је Вукосављевић.
Министар је говорећи о научнофантастичним и дистопијским романима који говоре о нестанку људи, указао на стање у друштву и цивилизацији уопште.
„Цела цивилизација је нестала и пси слушају легенду о људима који су нестали због своје грамзивости и искључивости. У роману "Ми" људи верују да срећа и слобода не иду заједно", казао је Вукосављевић.
Он је истакао да живимо у доба наметнуте среће, корпоративне среће, друштво потрошачке среће, и запитао се да ли смо слободни?
„Да ли ћемо дозволити да ово друштво нестане у својој грамзивости и да о њему причају пси? Избор је на нама", поручио је Вукосављевић, закључујући да ће Кустендорф својом инспирацијом обасјавати свет као и „да ће светло с Мећавника дуго сијати".
На Мокрој гори у оквиру Кустендорфа до 18. јануара биће приказано 21 остварење домаћих и иностраних аутора, а за фестивалске награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се филмови из Кине, Румуније, Белорусије, Мађарске, Украјине...
