Подсетимо, најзначајније признање за архитектонско стваралаштво које додељује Друштво архитеката Новог Сада, припала је ове године Миленији и Дарку Марушићу (1940-2017). По оцени Већа Табаковићеве награде изузетан стваралачки опус архитеката Миленије и Дарка Марушића у оквирима српске архитектуре можда се најбоље сагледава управо у Новом Саду кроз реализацију стамбено-пословног објекта на Булевару ослобођења 63-67 (1998) и објекта некадашње Металс банке у Стражиловској улици 2 (2007).
У оба случаја, како је указано у образложењу, ради се о урбанистички и архитектонски врло сложеним и изазовним задацима на које је дат најбољи одговор уз поштовање окружења, специфичности локације и “духа места” стварајући нове урбане вредности града. Стамбено-пословни објекат на Булевару ослобођења урбанистичком диспозицијом, обликовним и функционалним решењима, софистицираном применом материјала, уравнотеженим односом стамбеног и пословног простора представља реперни и узорни објекат и на жалост указује на пропуштене прилике које кроз друге реализације на овом значајном градском булевару нису искоришћене на прави начин. Објекат у Стражиловској улици, такође уз препознатљив архитектонски рукопис највишег естетског домета на овој визуелно истакнутој локацији, успео је да створи посебно место у урбаној слици Новог Сада поново уз креативан дијалог са непосредним и ширим окружењем.
Ови објекти као значајан део корпуса урбанистичко-архитектонских вредности Новог Сада на најбољи начин говоре о плодотворности пројектантског начела контекстуалности, које сами аутори истичу као своје основно начело да је контекст инспиративни ослонац, идеје и пројектантска упоришта се црпе из места где кућа настаје, из природних, изграђених и културолошких одредница.
Иначе, Табаковићевом наградом, установљеном 1995, одаје се почаст једном од пионира српске модерне архитектуре и истакнутом новосадском градитељу архитекти Ђорђу Табаковићу (1897-1971). До сада је овим признањем награђена плејада првих промотера савремене послератне архитектуру у Војводини и Србији, који су оставили трајни печат у послератној историји наше архитектуре али и културе у целини, посебно у Новом Саду и Војводини.
Н. П.
