Простор нечитања, чињеница нечитања, неважна је и није одлучујућа за текст који је написан. Никад прочитано једнога текста и сам текст - два су пола који ничим нису повезани, никаквом претпоставком да текст ’треба’ да буде прочитан”. О Томашевићевом песничком опусу у овом броју пишу Валтер Метхлагл и Бранислава Живановић.
Зборник “Анатомија романа ’Путникова циглана’ Радована Белог Марковића”, како подсећа Душан Стојковић у осврту на њега, “драгоцен је прилог већ разгранатој марковићологији. Оно што га чини посебним је то што се у њему пише само о једном роману. Оно што је занимљиво јесте то што нам се чини како ни њиме нису додирнуте све теме и осликане све особености овог романсијерског штива. Радован Бели Марковић, као и сваки велики писац, што он несумњиво јесте, и када се критичарски лов ванредно добро организује, остаје неухватљив. Као такав зазива нове одазиве на оно што је написао. Наставља изазовно да траје.”
Уз овај Стојковићев прилог, “Наш траг” објављује и анализу Марковићеве “Колубарске трилогије”, односно феноменолошки приступ делима која је чине, из пера Марије Шљукић. На приповедне стратегије у Марковићевом роману “Лајковачка пруга” указује Милош Пистолић.
Стиховима Марије Васић Каначки, објављеним и у овом броју часописа, бави се Илија Бакић, и утиске о томе своди на њен “брзи, сажети, зачудни поглед”, како и гласи део наслова његовог текста.
На поступак карневализације, примењен у роману “Црвени петао лети према небу” Миодрага Булатовића, осврће се Емилија Јовановић у свом тексту, указујући на сложен однос између Бахтинове теорије карневала и структуре овог романа.
Душан Стојковић пише и о “Барону из шарага” Мирослава Јосића Вишњића, сматрајући га пишчевим тестаментарним романом. “Прави енциклопедијски роман за разлику од оних које, на пример, Александар Јерков, и не само он, таквима крсти. Јерков у такве романе убраја Кишове, Павићев ’Хазарски речник’, ’Како упокојити вампира’ Борислава Пекића, ’Туторе’ Боре Ћосића, и ’Нишче’ Видосава Стевановића. ’Барон из шарага’ енциклопедија је онога што је Мирослав Јосић Вишњић као романсијер желео и успео својим романима да досегне. Његова лична романескна Библија”, наводи Душан Стојковић.
Објављена је у овом броју часописа “Наш траг” и проза Јовице Аћина, Бранка Анђића, Енеса Халиловића, Миомира Петровића, Лидије Ћирић, Кларис Лиспектор, Виде Огњеновић, Ђорђа Писарева, Ирине Којчић, Светлане Жухове, Бурхана Сонмеза, и Пасија Илмарија Јескелеинена, уз остале прилоге, ликовне и књижевне критике и приказе.
Наташа Пејчић
