Замисао пројекта је да омогући ђацима државних и приватних колеyа широм Велике Британије, који су због пандемије месецима били ускраћени за квалитетну наставу, да чују предавања врхунских стручњака из области књижевност, културе и филма, односно друштвено-политичких кретања у Шпанији и Латинској Америци. Позив је упућен на адресе око стотину универзитетских професора са најугледнијих универзитета Велике Британије, Сједињених Америчких Држава, Шпаније, више земаља Латинске Америке, а један је стигао и у Србију. Међу врхунским предавачима који учествују у овом пројекту су, на пример, др Виктор Ривас са Универзитета у Торонту, др Јохана Лиандер са Харварда, др Росио Овиједо са Универзитета Комплутенсе у Мадриду, др Ектор Ојос са Универзитета у Стенфорду. Међу изабраним предавачима је и др Џефри Седењо са Хаверијанског универзитета у Боготи, који је на неки начин и препоручио нашу професорку за овај пројекат, будући да је на том колумбијском универзитету прошле године она одржала виртуелно предавање о хиспаноамеричким писцима-преводиоцима.
По речима Бојане Ковачевић Петровић, професорима је понуђено 15 тема, међу којима су била и нека од великих дела светске литературе као што су “Тунел” Ернеста Сабата, “Дом Бернарде Албе” и “Крваве свадбе” Федерика Гарсије Лорке, “Хроника најављене смрти” и “Пуковнику нема ко да пише” Габријела Гарсије Маркеса, а свако је одабрао једну о којој ће говорити, уз слободну опцију подтеме. Њен избор је пао на Мексичку револуцију у роману “Као вода за чоколаду” мексичке списатељице Лауре Ескивел. Предавање је одржала 14. јануара, трајало је сат времена, праћено је детаљном презентацијом, а присуствовали су ђаци и професори колеџа Редли, као и St Mary Radcliffe and Temple School. Сва предавања стотину професора врхунских стручњака за шпанске и латиноамеричке теме су снимљена и подигнута на платформу Редли колеџа, како би имала отворен и бесплатан приступ за ђаке и студенте широм света.
“Као вода за чоколаду” (1989) први је роман мексичке књижевнице Лауре Ескивел, који је одмах по објављивању стекао светску славу: преведен је на око 40 језика, међу којима је и српски, продат у преко седам милиона примерака. Сврстан је у сто најбољих романа на шпанском језику у 20. веку. По њему је 1992. снимљен одличан филм у режији ауторкиног тадашњег супруга Алфонса Арауа и по њеном сценарију, каже наша саговорница.
Поврх свега, додаје, роман представља критику традиционалног друштва кроз причу о неостваривој љубави, исприповеданој из кухиње у којој се припремају традиционални мексички специјалитети чији укус и арома утичу на емоције и поступке свих ликова. Радња је смештена у рурално подручје на северу Мексика, који је за време револуције (1910-1920) био просторни домен Панча Виље и његових герилаца, те ауторка кроз основну причу указује на утицај оружане борбе на живот обичног човека: пљачке, силовања, бахатост војника, али и улогу жене у Мексичкој револуцији, чиме разбија стереотипе које је наметнуло тадашње друштво.
Пројекат Редли колеџа је, по сазнању Бојане Ковачевић Петровић, највећи међународни виртуелни пројекат који је икада организован у домену хиспанистике и представља велики допринос ђацима, студентима и професорима који уче и подучавају хиспанске књижевности и културе широм света. Као једини предавач из нашег региона, она наглашава да је истински почаствована овим позивом, како због прилике да трајно пренесе своје знање, тако и због чињенице да то чини као предавач Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Пројекат је привукао огромну пажњу, а подржале су га организација Pearson Education, као и амбасаде Аргентине, Колумбије, Еквадора, Боливије, Перуа и Коста Рике у Великој Британији и Институт Сервантес у Манчерстеру/Лидсу.
Бојана Ковачевић Петровић докторирала је на Одсеку за хиспанистику Филолошког факултета у Београду. Од јуна прошле године управница је Ибероамеричког центра Филозофског факултета УНС. Објавила је око педесет научних чланака и есеја о књижевном стваралаштву Карлоса Фуентеса, Марија Варгаса Љосе, Роберта Болања, Октавија Паса, Сое Валдес, Фернанда Арабала, Федерика Гарсије Лорке, Сервантеса… Као гостујући професор, одржала је курсеве и предавања на Универзитету у Веракрусу, Универзитету у Гвадалахари, Аутономном Универзитету у Мексику, Хаверијанском универзитету у Боготи, Аутономном универзитету у Мадриду... Бави се књижевним, судским, симултаним и консекутивним превођењем. Превела је тридесетак књига хиспаноамеричких и шпанских аутора и приредила више антологија. У последње време бави се узајамним везама између југословенске и латиноамеричке књижевности и културе.
Н. Попов
