Број отвара текст о првом фестивалу уметности и толеранције „Лабина”, одржаном у истарском граду Лабину, који промовише лепоту различитости и универзално разумљив језик уметности, нарочито кроз регионалну сарадњу Истре и Војводине. Следи темат о филму, који почиње интервјуом са режисером Рајком Грлићем, који је био учесник Округлог стола „Art is the Power of the Tolerance”, на поменутом фестивалу, а за „Нову мисао” прави ретроспективу свог живота и рада. Са познатим редитељем је разговарао Дејан Петровић. Још један великан филмске режије, Милутин Петровић, у разговору са Николом Павловићем говори о свом омиљеном филмском жанру, стању српске кинематографије, пропаганди и како је све то повезано с његовим филмом „Нечиста крв”, који је постао први српски играни филм приказан на светској медијској платформи „Нетфликс”.
Следи текст Настасје Писарев „Вандавизија: ликови за које је лако навијати”, о истоименој Дизнијевој серији, која представља постмодернистички омаж (америчкој) телевизији и популарној култури и другим Нетфликсовим серијама које су обележиле прошлу годину. На њега се наслања текст Владимира Сумине о стрип-адаптацијама у филм 2021. и о томе како је стрип постао мејнстрим „Не само покретне слике”.
Део посвећен књижевности започиње одломком из романа „Север”, награђиваног турског писца Бурхана Сонмеза, иначе председника светског ПЕН центра, који су превеле Весна Газдић и Ана Лојаница. Следе песме Душана Радака и прича Саше Радојчића „Дечак са Фанара (23. јун 1919)”.
Рубрику књижевне критике отвара текст Марине Аврамовић „Роман тока трауме”, који се бави романом-поемом Милене Марковић „Деца”, награђеним НИН-овом наградом. О путописном есеју „Уз Дунав”, савременог француског писца и страственог бициклисте Емануела Рубена пише Владимир Гвозден. Књига је настала као резултат Рубеновог највећег подухвата, вожње уз ток Дунава, од Црног мора до Црне шуме и ове године објављена је и на српском језику у издању Академске књиге. Растко Лончар пише о књизи Маше Вујновић „Уметност поштом – Маил-арт”, издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”, а Драган Бабић о збирци прича Саре Мајсторовић „Сребрне шуме”, која је постала први лауреат новоустановљене Награде „Мирослав Јосић Вишњић”, коју додељује Српска читаоница „Лаза Костић” из Сомбора. Ирена Страценски анализира роман „Хорор вацуи”, Сташе Арес, а Милутин Ж. Павлов представља у свом Дневнику читања књиге Зорана Вуковића („Руке к себи, човече”), Попа Д. Ђурђева („Повратак у Лазарет и друге лелегије”), Радмиле Гикић Петровић („Кубанске пријатељице”) и Дејана Алексића („Док трају светови”).
Симон Грабовац пише о алтернативном позоришту код нас и његовој борби за опстанак, а Наташа Гвозденовић о позоришном фестивалу „Дезире”. О уметничком покрету поп-арта, његовим почецима у Великој Британији и о томе шта данас значи поп-арт разговарала је Радмила Ђурица са Чарлсом Сафатијем, њујоршким галеристом, власником престижне „Царлтон Фине” галерије на Медисон авенији, који излаже искључиво дела поп-арта. И за крај, филозофска посластица – 5. поглавље књиге „Ватра слободе”, Волфрама Ајленбергера, о преплитању живота и идеја четири филозофкиње: Симон Вејл, Симон де Бовоар, Хани Арент и Ајн Ранд, у преводу Саше Радојчића.
Часопис „Нова мисао” се може купити у књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), „Мост” (Змај Јовина 22), „Зенит букс” (Његошева 24) и „Булевар букс” (Булевар Михајла Пупина 6). Осим тога, ПДФ формат часописа доступан је на сајту КЦВ „Милош Црњански“.
Н. П-ј.
