Изложба “Модернизми - континуитети и сучељавања”, која се отвара сутра у 20 часова, својеврсно је уметничко путовање које сажима 70 година (1907 - 1977) трагања, преиспитивања и сучељавања различитих модерних сликарских праваца.
Завршетак послова око трансформације установе и коначне реконструкције зграде овом сталном поставком ГМС, по речима управнице др Тијане Палковљевић Бугарски, заокружује сва настојања да у овој јубиларној години понуди публици и другачије, савременије, модерније тумачење уметности 20. века. У овој години фонд ГМС обогаћен је и изузетном уметничком колекцијом компаније “Таркет”, а две слике из те збирке “Помпеји” Надежде Петровић и “Дурмитор” Петра Лубарде су се нашле и у новој сталној поставци, што говори и о вредности овог поклона за саму установу, али и српску културу. Галерија, по речима управнице смислено води и политику аквизиције тако да је у сталној поставци и нова слика коју су купили ове године “Кровови” Пеђе Милосављевића, прво дело овог уметника у колекцији ГМС.
Ауторка изложбе др Лидија Мереник, професорка на Одељењу за историју уметности Филозофског факултету у Београду, са сарадницама кустоскињама ГМС Ксенијом Плећаш и Мирјаном Брмботом, определила се да модерну српску уметност представи кроз више од 50 дела истакнутих стваралаца од око 4.000 радова који чине збирку 20. века.
„Један од циљева поставке је да се скрене пажња на чињеницу да је у једом тренутку, нарочито после 1958. и прве поставаке модерне уметности, 20. век почео да улази на велика врата у Галерију Матице српске која је знаменита по својим сликама 18. и 19. Века“, каже Лидија Мереник.
„Хтели смо да скренемо пажњу и на рад Миливоја Николајевића и других посленика ове установе који су започели систематично откупљивање дела модерене уметности. Ову поставку разликује од претходне две посвећене 20. веку и то што је уведена уметност настала после 1950.“
Модернизам је кровни појам, како објашњава ауторка поставке, унутар кога се развија велики број поетика, стилова, језика, говора, приступа дефиницији модерности и модерног стила у уметности. С друге стране тог најшире схваћеног појма модернизма стоје и критички говори према владајућем тренду. Лидија Мереник се одлучила да низ који је представила не буде стриктно хронолошки, нити стилски консеквентан, већ се бави различитим типовима мишљења о модерној слици. На изложби су представљена, између осталих, дела Шумановића, Добровића, Омчикуса, Шербана, Коњовића, Миће Поповића, Бошкана, Ћелића, Бранка Протића, Возаревића.
Посебно поглавље је посвећено аутопортрету и интимном идентитету уметника у модернизму међу којима су дела Јосића, Коњовића, Поморишца, Грдана, Шербана, Паје Јовановића, Шупута. Управница ГМС скреће пажњу и на паралелно излагање војвођанских уметника из педесетих година, међу којима су између осталих Бошко Петровић и Анкица
Опрешник, са признатим националним сликарима, сматрајући да је обавеза Галерије Матице српске да покаже да су уметници који су стварали на овим просторима дали пођеднако велик допринос развоју модернистичких идеја у другој половни 20. века.
Нову сталну поставку ауторка је представила и као брзо путовање од 1907. до 1968. и деструкције слике путем енформела код Миће Поповића током кога се обрнуо велики и значајан круг искушавања стилова, идеја, поетика, естетика и наратива самих уметника. Тај вратоломни пут, по речима Лидије Мереник није праволинијски, него је како је говорио Борхес пут са стазама које се рачвају. Стога данашњи уметнички материјал, како из прве, тако и из друге половине прошлог века, чини сувислу, премда још недовољно заокружену, али довољно јасну целину која је у стању да, путем поставке, мапира најважније тачке развоја модерне и савремене уметности током протеклог века.
Сталну поставку прати водич у коме је ауторка Лидија Мереник објаснила концепт изложбе, историју стварања збирки модерне уметности ГМС и представила нов начин излагања, тумачења, полемисања и разумевања развоја српске модерне уметности 20. века. На сутрашњем отварању ће говорити др Тијана Палковљевић Бугарски, др Лидија Мереник, а Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије ће поставку званично отворити.
Н. Попов
