Филмови су један од резултата пројекта „Истраживање, едукација и промоција наслеђа кроз израду Елабората допуне одлуке Просторно културно историјских целина Апатина и Сомбора“, чији су аутори архитекте – конзерватори Љиљана Стражмештеров и Јелена Филиповић, уз историчара уметности Дејана Радовановића и архитекту – конзерватора др Славицу Вујовић.
Проучавање и заштита градитељског наслеђа у урбаним структурама на подручју Војводине систематски се и континуирано под окриљем Завода за заштиту споменика културе одвија од почетка седме деценије 20. века. Студија заштите за насеља у Општини Апатин израђена је тако 1984, што је резултирало општинском Одлуком о проглашењу непокретних културних добара из 1994. Две и по деценије касније, Завод је започео са ревизијом поменуте студије, у оквиру које је, рецимо, технички снимљено и нацртано 80 процената фасада зграда које се налазе у оквиру граница просторно културно историјске целине „Центар Апатина“.
Нешто раније, у периоду 2003-2007, израђена је и детаљна студија заштите историјског језгра Сомбора, са прецизно утврђеним стањем затеченог грађевинског фонда – техничким и стањем очуваности, уз експертизу документације и аргументације за обнову и избор конзерваторског приступа целини и сваког појединачног од преко 370 објеката унутар тог урбанистичког комплекса.
Пројекат „Истраживање, едукација и промоција наслеђа кроз израду Елабората допуне одлуке Просторно културно историјских целина Апатина и Сомбора“ представља завршетак рада на истраживању и валоризовању Просторно културно историјских целина „Центар Апатина“ и Старо језгро Сомбора – „Венац“, при чему је акценат стављен и на популаризацију и презентацију изузетних вредности овог наслеђа. Јер, у заштићеном језгру Апатина поједини вредни објекти већ немају намену, напуштени су и полако пропадају. Поједини корисници локала су, приликом радова на фасадама, сами одређивали колористичку обраду најразличитијим бојама веома јарких тонова, често на једном истом објекту, што је последично као резултат дало девастирање амбијента.
У старом језгру Сомбора стање јесте нешто боље, али и овде десетак процената сачуваног фонда представља изразито ризичну групу, јер се актуелним власницима, односно евентуалним корисницима, једноставно не исплати њихово одржавање. Стога је идеја стручног тима Завода била да се кроз едукативан програм, којим су обухваћени ученици Гимназије и средње стручне школе „Никола Тесла“ у Апатину, те студенти Педагошког факултета у Сомбору, нове генерације уведу у причу о очувању, неговању и обнови градитељског наслеђа, а тиме и додатно подигне самосвест средине о значају валоризације културно историјских вредности.
На том трагу настали су и кратки документарци, који у основи прате гимназијалце и студенте у историјској шетњи током које се упознају са неким реперним топонимима два града. Тако су млади Апатинци, између осталог, посетили једну од ретких сачуваних војвођанских синагога, комплекс који у процесу заштите а тренутно је простор у коме се негује сећање на некада снажну и развијену овдашњу јеврејску заједницу. Тим Покрајинског завода им је говорио и о значају великих композиција сликара Рудолфа Удварија у Римокатоличкој цркви Узнесења Маријиног, на зиду свечане сале здања општине, вредног архитектонског остварења подигнутог од 1907. до 1909. у стилу сецесије по пројекту Ференца Рајхла, иначе рођеног Апатинца, као и на таваници Дома културе, на којој је конзерваторско-рестаураторске радове од 1996. до 1998. извео тим Завода.
Ангажман конзерватора и рестауратора важан је део и документарца о старом језгру Сомбора, будући да је захваљујући њима данас много јаснија и видљивија историја развоја зграде Жупаније, као и да је потпуно обновљена изузетна сликана декорација чувене Семзеове палате, која је била оштећена влагом и временом. Сомборски студенти су открили и све лепоте Коњовићеве палате, затим здања некадашње Градске куће..., а њихова је шетња завршена у Градском музеју, основаном на традицији и материјалној оставини Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније.
Режију, камеру и монтажу филмова потписују Мирослав Стајић и Александар Зец, док је наратор глумац Љубиша Милишић.
К. Р.
