– По општем мишљењу, Натко Маринчић је био један од најталентованијих архитеката и цртача своје генерације. Ипак, за живота није препознат као врсни цртач вероватно због незаинтересованости средине, али и скромности и недостатка личних уметничких амбиција. Његови радови су остали да се открију и прикажу после његовог одласка. Цртајући али и сликајући лако и брзо, Маринчић је остварио позамашан опус који тек треба да се истражи, забележи и презентује. Његови радови се могу сврстати у неколико целина: архитектонски цртежи, рапидографима, често потом копирани па накнадно бојени, скице, блокови малог формата са бројним цртежима, визијама и замислима будућих објеката, цртежи са бројних путовања - наводи Владимир Митровић у монографији „Одабрани цртежи“ (МСУВ, 2023)
Технике које је користио такође су, сходно његовом уметничком реду, биле различите – оловка, туш и перо, рапидограф, угљен, ређе воштане или дрвене бојице као и темпера, како Митровић указује, посебно изабрана за серију слика великих формата са мотивима Новог Сада.
Натко Маринчић (Рума, 1941 – Нови Сад, 2004) дипломирао је на београдском Архитектонском факултету (1972). По завршетку студија радио у више пројектних организација и учествовао у пројектовању бројних објеката различитих намена и волумена (Апарт хотел Универзитета у Новом Саду, са арх. Миодрагом Р. Јовановићем, 1990, Завод за заштиту природе Србије у Новом Саду, са арх. Љиљаном Милин, 1994, зграда Факултета за услужни бизнис у Сремској Каменици, 2004). Учествовао је на више колективних изложби. Добитник је више стручних награда од којих се истичу две Борбине награде за архитектуру у Војводини (1991, 1994).
Н. П-ј.
