То је одлазак Исидоре Бјелице. Пошто је пуна тема и дилема око њеног лика и дела, чињеница је да жена која је имала тако динамичан живот, толико путовала, написала толико књига, изгубила битку с најтежом болешћу. Погледајте само статистику колико је људи умрло од рака, а колико од короне, а опет о туморима нико не прави толику медијску хистерију. Нико не прича зашто има толико оболелих од рака и да ли уопште постији „спас”. Али су се зато појавили канцерегени коментари око лика и дела Исидоре Бјелице. Толико мрзитељских, хејтерских коменара. Прва Исидора је била за полемику, дискусију, увек је признавала да је контроверзна личност, али начин на који неки људи дају себи за право да мрзе - у старту је канцероген. Јер шта је заправо узрог малигног? То је негативна енергија, мржња, недостатак алтруизма. Имате право да је не волите, да вам је сметао њен нос, шешири, избор мужева, политички или неки други став али немате право да ликујете над туђом несрећом. Врати се то као бумеранг. И уопште је питање кад смо као људи постали толико зли и циничничи. Да ли је то последица колективне фрустрације што не можемо да променимо ништа у нашим животима. Или је ментално, анонимно дрндање преко тастатуре постало део менталиетета. Једноставно, то нису добре вибрације. Оставићу историји да пресуди које је место Исидора оставила у историји наше књижевности и публицистике. Волео сам да читам њене књиге. И свакако ће остати упамћена по необичном формату емисије „Клот фркет”. О њеном животу би свакако могао да се прави јако занимљив документарац али да ли је она политички коректна за све телевизије које су кренуле да одређују шта је треш, шта је кемп?
Међутим, живчаност што смо у чабру и због короне и због предстојеће велике светске економске кризе и због геополитичких односа опет се стровалила на певачице. Ивана Петерс је изјавила да нема од чега да живи, јер не може да се бави својим послом те је добила неколико мејлова помоћи. Чух одмах коментар како она не уме да се снађе, шта фолира.. Гоца Тржан је приметила који је број оних који ликују што естрадни уметници састављају крај са крајем. Настали су прави вербални ратови на друштвеним мрежама, те су Гоци нудили „Да ли би прала наше гаће, маче?”. А веш је заиста више него прљав. Кад се само сетим кад је Неда Украден покренула иницијативу да се помогне, музичарима, оним анонимним који раде свадбе и живе од малих свирки. Наравно да се нашао Аца Лукас да јој као главни у естрадном централном комитету очита слово. Пошто је укапирала да од исправљање криве Дрине нема ништа, Неда је отишла у Макарску да на безбедној дистанци одржава концерте, јер је видела да у Србији за музичаре леба нема. Нема ни у Хрватској јер је Нина Бадрић замолила за помоћ а онда ју је нека цинична жена позвала да копа кромпир. И да ће јој бити плаћено. Само јој је поручено да не долази у оној дизајнерској хаљини коју је скупо патила. Нина је одговорила да је наслађивати се над туђом несрећом постао пораз људскости. Брзо се заборавило колико су све те певачице учестовале у хуманитарним концертима и акцијама и колико су помагале другима. И док су биле поплаве за које смо мислили да ће нас ујединити, изгледа да је кренуло да нас уједињује зло, завист и негативна енергија. Да ли су људи „пукли” од изолације, негативне енерегије или што више немају прилику да послушају добру песму. Али чињеница је да су друштвене мреже, портали, медиј постали место где доминира негативна енергија, а то није добро ни за физичко ни за ментално здравље. А приметио сам да већина људи плаче. Многи плачу уз „Милена, генерцијо моја, „Невени жути, жути”, а многи су заплакали уз песму Радета Вучковића „Тако је плакала Исидора на обали мора”. Пошто нас већина није отишла наморе, остаје да се купам у сопствено зноју и злоби. А то значи да ће да ће да буде све мање песме, концерата а све више негативне енергије. Кажу шта емитујеш то и привлачиш а пошто је Марс планета агресије у знаку Овна само могу да вам обећам да ће тема за ову колумну да буде на претек до краја године. Јер Марс у том знаку доноси агресију, вербалне ратове, нервозу и шизаону. Биће тешко преживети предстојећу јесен и економски и ментално. Ко дочека Нову годину а да му неко пева, биће најсрећнија особа на свету. Молићемо од Деда Мраза да нам у живот врати музику, певачице и добро расположење. Зато размислите кад седнете за тастатуру шта ћете да на напишете. Ако нас не среди корона, средиће нас злоба.
Александар Филиповић
