Отворен Салон Ото Бихаљи Мерина

БЕОГРАД: Вечерас је отворен Салон Ото Бихаљи Мерина, а министарка културе Маја Гојковић је поручила да је то важно место на културној мапи Београда и Србије у којем ћемо имати прилику да се упознамо и из нових углова сагледамо лик и дело човека о коме се може готово непрестано говорити и који је увек актуелна тема за разноврсна истраживања и проучавања.
s
Фото: Tanjug/ Ministarstvo Kulture i informisanja/ Goran Zlatković

Посебну драж вечерашњем скупу даје присуство његових колега и пријатеља, који су с њим сарађивали и друговали. Као и увек, сведочења из прве руке дају аутентичне приказе не само одређене личности, већ и својеврстан пресек времена и друштвених и историјских околности у којима је она живела и стварала, рекла је министарка.

Гојковић је истакла да је Ото Бихаљи Мерин готово читав век био јединствена појава на домаћој културној сцени и да је као ренесансна личност, вишеструко талентован и надарен успео да се оствари у свему чиме се бавио.

А био је много тога. У младости пилот ратног ваздухопловства, потом заједно с братом Павлом оснивач Нолита, највише је остао упамћен као књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар. И увек, шта год радио и где год боравио, био је заклети антифашиста и борац за слободу и правду. Није нимало случајно ни претенциозно то што га је Артур Кеслер сматрао легендарном личношћу Париза и Берлина тридесетих година 20. века, нити то што је Томас Ман за њега рекао да је један од најбољих стилиста немачког језика, навела је Гојковић.

Истакавши да је овај ерудита светског реномеа дао можда и кључни допринос афирмацији и бољем статусу и разумевању наивног сликарства у нашем друштву, Гојковић је напоменула да је у време у коме је он живео, али и након тога, све до данашњице, та врста уметности постала једна од препознатљивих амблема Србије на међународној културној сцени.

Било да је реч о познатим школама наиве из Јагодине и Ковачице или о самоуким сликарима широм наше земље, многобројна дела која су настала на овим просторима говоре о сликарској вештини која с разлогом постаје све цењенија и признатија широм света, рекла је Гојковић.

Нагласила је да се налазимо на месту на коме су се окупљала и о уметности и другим питањима дебатовала највећа имена друге половине 20. века, да је овај стан био храм културе у малом, украшен вредним сликама и омеђен многобројним књигама, а његову додатну вредност и посебну драж давали су велики уметници који су овде дискутовали, а понекад и жестоко расправљали о уметности или другим животним темама.

Људи свесни значаја културе, како за читаво друштво тако и за развој и изградњу сваког појединца, веровали су да уметност и дела које она ствара нису настајали ради себе саме, нити да би се њима дивио мали круг повлашћених. Све оно вредно што су стварале генерације предака припада свима, у складу са различитим и разноврсним потребама, афинитетима и сензибилитетима, рекла је Гојковић.

Министарка је напоменула да је управо због тога наша заједничка обавеза да ово значајно место отворимо за публику, заљубљенике у уметност, као и оне који то тек треба да постану.

У оквиру отварања Салона одржан је први у низу разговора на тему „Ја живим са уметношћу“ на којем је уводну реч имала директорка Музеја наивне и маргиналне уметности Ивана Башичевић Антић, а учестовали су кустосткиња Биљана Томић и проф. др Јеша Денегри.

EUR/RSD 117.4015
Најновије вести