Подсећа да су донети изузетно важни закони, којих, на њено велико изненађење, није било када је ступила на министарску дужност, пре свега Закон о музејској делатности и Закон о културном наслеђу.
- Завршили смо и Закон о аудио визуелном наслеђу, прошао је јавну расправу и чека нови скупштински сазив. По томе предњачимо у читавом региону, јер су у дискусији учествовали и стручњаци из ове области из земаља бивших југословенских република, да би касније преузели овако добар нацрт. Урађен је нови Закон о кинематографској делатности који чека на јавну расправу. Треба нагласити и Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, Закон о Хиландару који је био неопходан за трајну бригу државе о овом изузетно важном нашем културном наслеђу, као и Закон о очувању ћирилице. Да поменем и велику бригу о уметницима у не тако лаким временима пандемије, када они нису могли у пуном капацитету да раде свој посао. Међу пет смо европских држава које су врло брзо отвориле своје установе културе, чак и у доба короне, јер смо сматрали да је уз медицину, потребна и култура као лек за душу. Можемо бити поносни што је у тешким временима, када улажемо у болнице, иновативне лекове, вакцине, у здравство уопште, када се граде путеви, отварају нове фабрике, држава одлучила да стратешки улаже и у културу. Ове године смо прешли европски праг од један одсто, ми ћемо уложити 1,2 посто, што је за 16 процената више него лане.
Шта од свега тога сматрате својим највећим успехом?
- Свакако је највећи успех да се о култури све више прича, она је постала један од важних елеманата нашег живота. Поносна сам на изградњу нових објеката културе, уз два музеја који су обновили рад, након реконструкције, Народни музеј и Музеј савремене уметности, сада смо започели увелико нове пројекте као што је Историјски музеј Србије, који је је после 58 година добио своју зграду, а то је зграде старе железничке станице на Савском тргу, испред које је споменик Стефану Немањи. План је да овај музеј буде отворен крајем 2023. и то ће бити један од изузетних музеја које ће Србија добити. Урађено је много на децентрализацији културе и то ми је као министру био један од приоритета. „Градови у фокусу” је одличан конкурс уз помоћ кога децентрализацију спроводимо са речи на дела. Прошле године, уз помоћ тог конкурса, 44 општине и града добили су нове и обновљене објекте домова културе, који су поново стециште културних дешавања у мањим местима. Најбоље од свега у том послу била је синергија са градоначелницима и председницима општина. Они су препознали потребе својих суграђана, то пренели министарству и кренули смо у тај велики пројекат. Ове године понављамо конкурс са 350 милиона и десетине нових места добиће прилику за предивне културне објекте.
На челу сте Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца, јесте ли задовљни како тече тај обиман посао, и где још у Покрајини има пројеката?
- Након доношења закона о Сремским Карловцима, Влада је усвојила у четвртак и програм за ову годину, на основу кога почињемо изградњу дома културе, који треба да задовољи и позоришна и биоскопска дешавања. Министарство је већ наменило 15 милиона динара, са којим ћемо ускоро започети јавну набавку за документацију како би наредне године могли да започнемо радове. Већ смо издвојили 50 милиона динара за обнову фасада у самој општини, плус оно што ради сама Покрајина. Други важан посао у Војводини је завршетак Дома културе у Врбасу, који се стицајем неких околности више од 20 година не помера са мртве тачке. Потом, Суботичко позориште, у које држава заиста много улаже. Очекујемо ових дана састанак са градоначелником Суботице, да видимо на које препреке он налази, јер за годину дана радови на том велелепном позоришту треба да се привреду крају. Ту је и велики пројекат, дворци којих има доста на територији АП Војводине и трагамо за одрживим решењима, како бисмо на најбољи начин искористили овај важан потенцијал и у туристичке сврхе, наравно уз сегмент кутлуре.
Споменули сте децентрализацију у култури, као значајну одредницу вашег рада, како сте задовољни стањем у Војводини?
- На делу су председници општина и градова, веома су активни. Нови Сад је постао Европска престоница културе и то је пример другим општинама и градовима како треба да се ради. Мађарска која нам је давала подршку, поново се кандидују за ову престижну титулу. И ми треба да наставимо да радимо у том смеру и да кроз неколико година поново конкуришемо за нову престоницу кутуре на територији Србије. Подстичем стално градове и општине у Војводини да конкуришу на новом конкурсу за престоницу културе Србије коју смо радили по овом моделу. То је велика развојна шанса, да уз већи износ новца културно ревитализују своје место и постану једна од пожељних дестинација. Места у Војводини заиста имају потенцијала да учествују на овом конкурсу, на ком је Чачак изабран као прва престоница културе за наредну годину.
Ви сте и чланица Председништва СНС, како вам се чини старт предизборне кампање и хоће ли она бити фер ?
- Што се тиче СНС биће фер, ми ћемо разговарати са грађанима о свему ономе што смо урадили и шта планирамо у наредном периоду, о повећању плата и пензија. Наш циљ је да просечне зараде достигну ниво од 1.000, а пензије 500 евра, да разговарамо о новим инфраструктурним пројектима и инвестицијама, отварању фабрика и радним местима, пројектима у области културе. Нећемо прихватити игру да нас неко увуче у прљаву кампању. Ми разговарамо само на нивоу онога што смо урадили, шта су наша дела, али тако не мисле и неке друге листе које учествују у кампањи, политичари који су некада водили државу.
Сведоци смо честих протеста, на којима се из дана у дан надовезују захтеви, могу ли они у неком моменту прећи политичку границу?
- Не размишљамо о томе, излазимо увек у сусрет грађанима. То је показао недавни протест када смо усвојили све захтеве грађана и ставили случај Рио Тинта ад акта што се тиче Владе Србије. Треба правити разлику између протеста на којима грађани траже побољшање у некој области и оних који су искључиво политичке природе. Њих треба оставити по страни, јер служе само у сврху предизборне кампање.
Када ће бити одржана седница ГО СНС на којој ће странка изаћи са кандидатом за председника, политички опоненти су тврдили да тактички оклевате са одлуком?
- Све ће то бити урађено у законском року и очекујемо заказивање седнице и да разговарамо на ову изузетно важну тему. Већ сам се изјаснила медијски ко треба да буде кандидат испред СНС - то је свакако Александар Вучић, државник који има дела иза себе, као председник државе и владе и има планове за Србију. Што се тврдњи опозиције тиче, ми не оклевамо, не знам зашто су они нервозни, имамо законе и све ће бити у складу са предвиђеним роковима. Нека брину о себи и својим кандидатима и процедурама и биће све у најбољем реду.
Хоћемо ли сазнати ускоро и ко ће бити страначки кандидат за премијера? Занимљиво је да на листи за парламент нема садашњих министара из СНС, већ су на првом месту експерти у разним областима, али нестаначке личности…
- Приметила сам то код појединих опозиционих странака које су и пре него што су представиле програм како ће водити Србију, прво поделиле функције. Већ знамо ко ће коме бити саветник, или министар, градски секретар, а не знамо шта планирају да раде. Ми из СНС највише волимо да причамо о томе шта смо урадили, јер дела говоре и износимо планове за будућност. Ако грађани одлуче да СНС води Србију у новом мандату, ако нам грађани дају поверење, изаћи ћемо и са именима и тимом који ће водити Владу Србије.
Ми само са листом за Скупштину Србије показали да нам нису на првом и најважнијем месту интереси политичке странке или појединаца у њој, већ људи који добро раде свој посао. Прошли пут смо бројним младим људима пружили шансу да се искажу у парламенту. Сада смо показали да заједно можемо све, да смо резултате остварили заједно са овим људима који су на листи кандидата СНС –а. То су научници, лекари, спортисти, глумци, режисери и сви они који су нешто добро урадили за Србију заједно са нама. А наравно, на листи су и бројне страначке личности из свих општина и градова Србије.
Да ли сте задовољни резултатима министарства у медијско сфери?
- Направљени су изузетни помаци, јер је од дана формирања владе усвојен акциони план који се у великој мери спроводи. Корона је успорила многе процесе па и овај, али верујем да ће до краја године бити све испуњено. Формирана је радна група за безбедност новинара, а премијерка Ана Брнабић и ја смо одржавали месечне састанке са радном групом. Ради СОС линија на коју могу да се јаве сви медијски посленици, ако сматрају да им је угрожена безбедност у оквиру обављања професије. Радна група је радила и на измени и допуни кривичног законика која се односи на безбедност новинара. Одлучено је и да се настави рад на изменама и допунама Закона о информисању. Тај посао смо прекинули јер је влада сада у техничком мадату, али смо се договорили да се рад настави одмах након формирања нове владе.
Светлана Станковић
