Више од 200 слика, цртежа и литографија Тулуз-Лотрека, представника француске декаденције који је савременицима, али и генерацијама после њега, сликом отворио врата раскалашног Париза и забележио ноћни, развратни живот Монмартра и Мулен Ружа, биће изложено у париској Великој Палати до 27. јануара следеће године.
Изложба нуди путовање кроз каријеру париског уметника, од првих цртежа објављених у штампи крајем 1880. године до најпознатијих радова, укључујући и револуционални постер који је 1891. године дизајнирао за Мулен Руж, чији је, иначе, био стални посетилац.
Његове слике, цртежи, али и постери које је радио за најпознатији светски кабаре беспоштедно су откривали сјај и беду париског друштва, уз сатиру и гротеску, будећи тугу, одушевљење или жестоко неодобравање.
Хроничар монмартровске боемије осликавао је портрет суровог света, а да ниједног тренутка није почео да му суди.
"Бити истинит, а не идеалан. То је била његова максима. Био је луцидан сведок свог времена", тако о Лотреку за Фигаро говори кустоскиња изложбе и директорка музеја "Тулуз Лотрек" Данијел Девник.
Коорганизатор изложбе Стефан Геган каже за Фигаро да је Лотрек сјајно приказао друштвени склад који је владао на местима задовољства, где су разлике у класама пале у корист ноћи.
"Лотрек је брзо схватио да ће илустрована штампа бити узгајалиште модерне уметности", додаје он.
Лотрек је много дуговао Гоји, Веласкезу, Реаноару, међутим Едгар Дега је за њега, као уметник, био изнад свих других.
Рођен 1864, као прво дете грофа Алфонса и грофице Аделе де Тулуз Лотрек, носио је тешку генетску ману јер је платио цену договорене "љубави" својих родитеља који су, иако блиски рођаци, у жељи да очувају аристократско порекло и крв, али и богатство својих предака, склопили брак.
Са својих 137 центиметара висине, окренуо се уметности.
Изложба Тулуз Лотрека душе Монмартра, како га популарно зову у туриштичким водичима, догађај је за Прижане, а можда још више за посетиоце Париза, али зато поставка у Лувру поводом 500 година од смрти Леонарда Да Винчија, на којој је изложено више од 160 ренесансних слика и цртежа је светски културни догађај.
Након више од једне деценије припрема, дипломатских размирица које умало да спрече поставку, славна Давинчијева дела су пред посетиоцима који су на време резервисали карте за овај велики догађај.
Нека од дела која су изложена у Лувру су позајмљена и од британске краљице Елизабете Друге, а која се иначе чувају иза кључа у замку Виндзор, од Била и Мелинде Гејтс.
Један од најславнијих међу њима је и Витрувијев човек, савршено пропориционално људско тело унутар квадрата и круга, нацртано оловком и мастилом.
То дело је у Париз стигло неколико дана пре отварања изложбе, упркос покушајима да се забрани изношење скице из Италије.
Из Италије је у Париз стигло пет дела и две копије дела Да Винчија.
Пред посетиоцима је и "Девица с дететом и Светом Аном", на којој је Да Винчи радио пуних 20 година, до смрти 1519. године. "Спаситељ света", међутим, нијеи део изложбе јер Лувр није успео да убеди мистериозног власника тог дела, које је 2017. године продато на аукцији за 450 милиона долара, да га позајми.
Ни Мона Лиза, најпознатија слика великог уметника чији је Лувр дом, није део изложбе, али ће посетиоци моћи да је виде уз помоћ технике виртуелне реалности.
Кустоси се надају да ће показати ко је био Леонардо да Винчи као уметник и зашто је тако важан, као и начин на који је користио науку у уметности.
Њихов циљ је и да пруже и дубље разумевање метода рада уметника користећи његове цртеже, свеске, инфрацрвену технологију снимања и виртуелну стварност.
Изложба је отворена до 24. фебруара и може се посетити само с улазницама резервисаним унапред.
