Комненић, првак драме у Народном позоришу у Београду, рођен је 29. марта 1957. године у Пули.
После гимназије, коју је завршио у родном граду, уписао је Факултет драмских уметности, а члан Народног позоришта постао је 1984. године.
Међу филмским и телевизијским насловима у којима је играо су "Бал на води", "Шпадијер један живот", "Горе доле", "Вратиће се роде", "Мирис кише на Балкану", "Синђелићи", "Апофенија".
Проглашен је прваком драме Народног позоришта, чији је стални члан од 1984. године.
Опроштај од Комненића: Није ово једна од твојих шала
БЕОГРАД: Читава јавност и посебно драмски уметници су у великом шоку након вести да је вечно отишао глумац Борис Комненић услед тешке болести у 64. години, и многе колеге са великом тугом се опраштају са њим путем друштвених мрежа.
Занимљиво је да је Комненић у последњем периоду био изузетно продуктиван, посебно у актуелном налету производње играних ТВ серија, те је публика могла да га гледа у “Синђелићима” (230 епизода), крими причи “Убице мог оца”, спортској теленовели “Жигосани у рекету” (две сезоне, 90 епизода), “Далеко је Холивуд”, као и филму “Једини излаз” који је сада актуелан у биоскопима (биће од филма и серија).
Управо се емитује и последња серија на којој је радио, ситком “Колегинице” на кабловском каналу К1, а аудиторијум ће га такође гледати у “Времену зла” по делу Добрице Ћосића.
Међу првима још током ноћи између суботе и недеље, млади глумац Душан Матејић, који је са Комненићем играо у серији “Синђелићи”, кратко се огласио потресном поруком:
“Хвала Вам, Борисе. Воли Вас Ваша "ренесансна личност", Личности! Путујте с анђелима... “.
Драгана Мићаловић, која је такође играла у споменутој серији, није могла да се смири од напада шока - “Не! Не! Не ти, Боћо мој добри!! Нисмо се испричали! Нисмо све научили од тебе!! Нисмо попили све! Путуј са анђелима, наш добри анђеле”.
Онда је додала, уз слику са снимања те серије - “Хвала ти на свему чему си нас научио, на сваком смеху душе који си нам приредио!! Волимо те и чувамо те заувек!! Поздрави ми мог старог...играћемо ми опет негде..”.
Јелена Ћурувија, глумица Малог позоришта “Душко Радовић”, ћерка чувеног новинара Славка Ћурувије, записала је кратко своје мисли: “Један од највећих у сваком смислу! Недостајаће... јако”-
“Нема сам... Боки”, било је све што је могла да напише Љубинка Кларић, која игра у хит представи “Мој деда је аут” на сцени БДП-а, где је управо бриљирао Комненић.
Партнер у истом комаду је и Мирослав Мики Дамјановић, који се опростио од великог глумца тако што је окачио неколико слика и написао суптилне речи.
“Ово су само неке од оних што сам те терао да се сликамо. Био си велики цар! ''Матор курјак- пасја спрдачина'', та ми је омиљена”, било је све што је записано на профилу овог глумца.
“Збогом, драги мој, путуј мирно. На стражи остаје твој мајор Добов и доктор... и посрнули креациониста без маште... и сви ћутке прате све што си дао. Има ли шта горе? Ми доле и даље само наслућујемо”, ођавио је своју последњу пошту глумац Александар Лазић.
Глумица Татјана Венчеловски није се смирила од непријатног изненађења, те је окачила неколико заједничких слика са славним глумцем.
“Сатима чекам да неко демантује. Узалуд. Није то једна од твојих шала. Затечена сам, Борисе. Хвала ти на игри, на људској и колегијалној подршци, на искрености, на разговорима, на искуству, на зрну цинизма које ме је враћало у стварност. Путуј, добри Борисе. Лака ти, лака ноћ”, записала је потресне редове Венчеловскијева.
У коментарима на ту њену објаву огласила се и глумица из Црне Горе Варја Ђукић.
“Заувијек онај лебдећи и када говори и насмијан у жанру који није комедија, више са 33 године, јер је остао тако... Борис. Драго ми да си се дружила са њим, Татјана. Био ми је далеко. Остајем са њим на истом ''мјесту'' до сусрета једнако удаљени”, стоји у објави колегинице Ђукић.
Позоришни редитељ Божидар Ђуровић био је кратак: "Нека му Господ подари царство небеско. Вјечнаја памјат! Амин!”, као и глумица Паулина Манов: “Један једини, непоновљиви”.
Бранка Шелић, глумица Атељеа 212, била је нешто дужа у свом последњем писму драгом колеги, где се присетила једне ноћи за коју каже да јој је било једно од најлепших вечери маштања.
“Својевремено смо давних дана снимали серију ''Неки чудни људи'' и дошавши на један од сетова у природи, схватили смо да немамо домет за мобилни, да се у близини налази неки старачки дом, а да смо окружени предивном природом”, започела је причу Шелићева, а онда се даље обраћала све време Борису Комненићу, као да је ту, поред ње.
“Седећи у бифеу Атељеа 212 после неке представе, сетили смо се тог снимања и тог места, за које си рекао, како би било дивно да почнемо сами, можда удружено, да улажемо у наш будући заједнички старачки дом за глумце, који би баш могао да се налази тамо, на том месту без домета. Кренула је лавина одушевљења и идеја на ту тему нашег будућег глумачког старачког дома и тако сатима, до дубоко у ноћ”, сећала се свега глумица.
Било је то једно од најлепших маштања које се ширило међу глумцима као једва дочекана идеја на радост свих, навела је уметница, јер су сви у томе видели могућност за радоснију будућност у перспективи, за њихово весело дружење.
“Схватили смо, да би ми сви волели, после свих тих наших процеса, турнеја, сусрета и опет да будемо заједно до последњег минута, да се сећамо, шалимо и смејемо свему, нама самима највише.
Организовали би разне вечери, као што је - Вечери холестерола, Излети докле инфузија досеже, Кастинг за одабир редитеља, Савети студентима глуме, Колективно штриховање разних одиграних драмских дела, Заједничка посета аутобусом позоришним премијерама и слободне, отворене и не пререрано контролисане реакције на исте, Кућне вечери сећања и искрених признања...Идеја има много и још се множе”, открила је глумица све духовите идеје Комненића.
“Хвала ти за тај непресушни извор маште и смеха.
Ми смо сви стално заједно у мислима и осећањима”, закључила је Бранка Шелић.
