Како напомињу у галерији „Бел Арт“, „кроз скоро ритуалну посвећеност процесу стварања, у скоријем периоду, Емилија истражује осећаје, вибрације, природне појаве и феномене кроз које се људски ум и тело рефлектује, са циљем налажења могућих и најчешће апстрактних солуција за сопствено, као и колективно стање човечанства“.
– У протеклих 15 година развијала сам своју уметничку праксу углавном кроз цртеж, слику и 2д графичке приказе. Моја најскорија дела и серије радова се окрећу простору, а из цртежа су прерастају у просторне инсталације, објекте и скулптуре. Најновији радови прерастају своју претходну дводимензионалност и постају тактилни објекти, кроз које разрађујем апстрактне садржаје, облике и боје. Почела сам да ткам још 2014. године из жеље за експериментом, као и потребом да мој рад постане тактилан, опипљив. Линија се трансформисала у нит и моја медитативна стваралачка пракса је наставила да се развија у том смеру – напомиње Емилија Радојичић.
Тренутно у свом раду користи „једну традиционално женску технику, у питању је пракса ткања, један од најстаријих облика људске технологије.
– Овај одабир материјала и технике прати њену креативну интуицију у једном процесу истраживања визуелних медија, материјала и елемената – указује кустоскиња Славица Жарковић. – Она константно трага за новим решењима у домену цртежа, слике и скулптуре где са лакоћом преплиће и комбинује особености различитих медија. Разнобојне и разигране форме у појединим радовима илуструју кретање унутрашњих светова уметнице која је у потрази за равнотежом. Зато у свом раду често користи супротности топло-хладно, црно-бело, тврдо-меко, да би кроз екстреме дисхармоније покушала да пронађе неко средиште. Такође комбинује визуелне са другим медијима и те медијске релације успоставља делимично инстинктивно а делимично утемељено на личном али и искуству других уметника.
Н. П-ј.
