Тим археолога је трагао за остацима куће последњег српског деспота Павла Бакића, али је пронађени тесаник са остацима фрескосликарства отклонио сумње да је реч о цркви.
Миливојевић наводи да је пред нама најзначајније откриће средњевековне археологије код нас у протеклих неколико деценија.
"Реч је о средњовековној цркви која је дугачка 27, а широка 14 метара, украшена живописом великих мајстора, што је чини једном од највећих у том добу. Не постоји никакв писани траг о тој цркви што наше откриће чини још вреднијим", казао је Милојевић.
Он је додао да тимом археолога на локалитету Дворине у срцу Шумадије руководи Дејан Радичевић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду.
Милојевић каже да су на локалитету пронађени фрагменти у шуту са светитељским ликовима.
"То нас наводи на претпоиставку да је задужбина оваквих димензија, могла бити само владарска и да је припадала Немањићима. Такође претпостављамо да је цркву подигао цар Душан, средином 14. века у доба највећег процвата своје владавине", казао је Миливојевић.
За њега нема дилеме да је богато становништво живело у средњем веку на локалитету које истражује.
"О томе сведоче масивни надгробни споменици. Наставићемо истраживање целог локалитета и верујем да ћемо наићи на још нека узбудљива сведочанства о начину живота у средњем веку у Шумадији" казао је Миливојевић.
