Грег је био врло активан учесник стрип живота на франкобелгијској сцени па је осим писања сценарија анимирао и подучавао младе стрип ауторе. Међу њима је био и талентовани Херман коме је Грег испрва давао „задатке“ да црта причице о разним јунацима од којих ће бар један остати упамћен - пустоловни капетан брода Бернард Принс. Грег, који је крајем 1960-тих био уредник магазина „Тинтин“, у непрестаној потрази за атрактивним садржајима, закључио је да часопису недостаје вестерн стрип (у то време је интересовање за вестерн порасло захваљући појави „шпагети вестерна“); велики хендикеп за реалистички вестерн стрип била су два серијала која су поставила високе стандарде у овом жанру - Жижеов „Џери Спринг“ и „Блубери“ Жироа и Шарлијеа (за кога су многи сматрали да је коначни, ненадмашни вестерн). Ипак, Грег и Херман нису се обесхрабрили и започели су рад на новом стрипу, а децембра 1969. у „Тинтину“ се појавила премијерна прича-епизода на осам страна.
„Команча“ је на овим просторима објављивана у мноштву издања, од „Цака“, „Дениса“, „Бисер стрипа“, „Супер стрипа“, „Политикиног забавника“ до „Стрипотеке“ и „Маркетпринтових“ црно-белих албума. Објављивање интегралног серијала прилика је да се старе и нове генерације читалаца увере у ваљаност овог антологијског серијала коме протекло време (пола века!) није умањило ни свежину ни атрактивност.
На првој табли упознајемо младог каубоја који усред пусте равнице зауставља дилижансу јер је остао без коња. Договор дебелог кочијаша и каубоја изнервираће јединог путника, Вали Хонда, пистолероса на лошем гласу који потеже оружје... У наставку, „стопер“ који себе зове Ред Даст, из пистолеросове заоставштине сазнаје да је овај био ангажован да елиминише Команчу, младу власницу ранча „Три шестице“ у близини градића Гринстон Фолс па јој, упркос здравом разуму, понуди своје услуге (које подразумевају и сукоб са другим револверашима и раскринкавање моћног човека који стоји иза читаве завере). Ранчерски послови не иду баш најбоље али Дастова снага и сналажљивост полако окреће дешавања у добром смеру. Временом се на ранчу окупља мала али одабрана екипа која ће се носити са лошим богаташима и још горим агентима за индијанска питања, односно са незадовољним Индијанцима, бесним градитељима пруге и безочном породицом бандита... После првог албума „Ред Даст“, који је настао сабирањем кратких епизода од 8 страна (изузетно погодних за објављивање у стрип часописима), следеће приче више нису дељене на поглавља већ теку у континуитету.
Искусном руком опробаног мајстора Грег гради овај „вестерн еп“ (што потенцира псеудоисторијским коментарима) у коме улоге имају живописни ликови ближи „прљавом вестерну“ него искуству улицканих послератних холивудских вестерн филмова. Чак и када се креће утабаним шаблонским стазама Грег налази атрактивну визуру која повећава заводљивост прича. Са своје стране Херман се труди да прати Грегов предложак па је у сегментима првог албума видљиво како цртеж „сазрева“, постаје динамичнији и пунији (нарочито у развоју изражајности лица Реда Даста и Команче - њихова упадљиво глатка и помало празна лица брзо добијају унутрашњу дубину). Већ у другом и трећем албуму Херман суверено влада својом цртачком вештином као и филмском монтажим призора, кадрова и читавих табли. Његова верзија „ружног, прљавог и злог“ Дивљег запада самосвојна је у својој уверљивости и препознатљиво се разликује од осталих репрезентативних вестерна франкобелгијске стрип школе.
Илија Бакић
