- Светлана Јевтић је сликарка цртежа. Често је боја, као средство израза у ликовној уметности, приписивана одразу емоционалног слоја личности уметника, док је цртеж третиран као рационална компонента што учвршћује архитектуру слике, везујући се тако за мисаони ток ствараоца. У њеним радовима ова стереотипија не опстаје. Акорди валерских односа њених композиција имају изражајно богатство потпуног колористичког спектра. За њу је цртеж самостално и самодовољно поље, на којем се може изнети не само став уметника, већ је он у целости одраз најосетљивијих емотивних стања и расположења – наводи историчар уметности Љубиша Симовић.
Постоје и стварају уметници који, како указује Љубиша Симовић, чак и када се у свом стваралачком процесу упуштају у најразличитије медије, остају одани пре свега експресији цртежа и њеним минималним, а деликатним елементима и вредностима.
- Једна таква уметница је и Светлана Јевтић. Академију лепих уметности је завршила у Паризу, у класи професора Владимира Величковића. Оно што, бар на први поглед, дугује школи и професору јесте посвећеност цртежу као самосталној дисциплини и овладавање великом вештином и завидним занатским умећем. А можда се посвећеност и љубав не могу приписати било чијем утицају. Та се блискост препознаје у самоћи, током стварања – напомиње Љубиша Симовић.
Светлана Јевтић (Краљево, 1970) је дипломирала и на Вишој школи ликовних и примењених уметности на смеру за графички дизајн у Београду (1991). Чланица је УЛУС-а (од 2002).
Н. П-ј.
