У представи „Сумрак богова“, у режији Јагоша Марковића, која је рађена је по мотивима филма Лукина Висконтија, поштује се „временски след моралног суноврата, а политичког успона и богаћења породице Фон Ашенбек (алузија на чувену породицу Круп), који почиње паљењем Рајхстага 1933, а завршава се у Ноћи дугих ножева 1934.
- Све је спојено, боље речено сведено у једну сабласну, макабричну ноћ прославе пада старе Немачке и рађања нацизма. Углађена рођенданска прослава прераста у бруталну, крваву „игру столица”, у којој у сваком кругу неко испадне, тачније изгуби живот, а маске цивилизацијске надградње (скрупуле, емпатија, самоконтрола) убрзано спадају, откривајући истински смисао, у крајњој слици, ове бестијалне игре моћи – наводи се у најави ове представе.
Играју: Слободан Бода Нинковић, Бранка Катић, Исидора Симијоновић, Владан Милић, Павле Пекић, Јово Максић, Милан Чучиловић, Милица Зарић, и Вања Ненадић.
Представа „Црна кутија“ коју је режирао Андреј Носов, уводи нас у ситуацију која почиње с размишљањем о томе шта би било када би СИМ картица могла да говори. „Седморо пријатеља, окупљених да дочекају помрачење месеца, током вечере разоткрива своје најинтимније тајне и жудње, тражећи излаз из игре истине мобилним телефонима. Шта је истина, а шта тајна? Колико добро познајемо оне најближе с којима и поред којих живимо?“
Публици свакако треба скренути пажњу и на то да овог месеца, 26.маја, могу погледати и култну представу „Неопланта“ Новосадског позоришта, рађену по истоименом роману Ласла Вегела, у режији Андраша Урбана. Ова представа, обновљена почетком године, победница је Стеријиног позорја, двоструки лауреат Битефа, играна с успехом на загребачким „Гавелиним вечерима“ у Загребу, љубљанском Фестивалу нове драме, мариборским „Борштниковим сусретима”, подгоричком Бијеналу црногорског театра, Охридском лету, скопском МОТ-у, у Будимпешти, Темишвару...
У глумачкој подели ове представе су: Иван Зарић, Љубинка Кларић, Милош Петровић Тројпец, Наташа Марковић, Андреј Шепетковски, Ивана Николић и Стефан Радоњић. Ту су и гласови Весне Чипчић, Павла Пекића, Јоване Гавриловић, Милана Марића, Славена Дошла и Иване Јововић.
Марко Мисирача режирао је представу „Југославија моја дежела“, рађену по истоименом роману Горана Војновића, „који парафразира некадашњи словеначки туристички слоган, али са сећањима на главног јунака романа стално нас враћа у време бивше заједничке државе. Пратимо путовање Владана Боројевића кроз Балкан и његову потрагу за оцем Недељком, Србином, официром бивше Југословенске народне армије, данас ратним злочинцем у бекству, који је ненајављено напустио малог Владана и његову мајку, Душу из Љубљане, почетком деведесетих и од тада се, у очима деце, сматра мртвим“.
- Односи очева и синова, као и однос садашњости према прошлости, универзалне су теме и светска књижевност их је обрадила на много начина. Наравно да ми је миље у коме се ова прича дешава посебно атрактиван, близак, болан и емотиван и да у овој причи препознајемо неке специфичности балканског менталитета. Како ни ми сами и даље очигледно не умемо до краја себи да објаснимо шта се тачно десило и како се могла тако крваво распасти једна земља која са ове дистанце делује као бајка, мислим да је добро и важно да се враћамо причама које нам отварају нова питања, дају нова гледишта на ратне сукобе на Балкану - речи су редитеља Марка Мисираче о овој представи.
Играју: Блаж Поповски, Мојца Партљич, Борис Шавија, Александар Стојковић, Игор Штамулак, Жељко Еркић, Леа Цок, Миљка Брђанин, Деан Батоз и Мирела Предојевић.
Н. Пејчић
