Ова висока одликовања француског Министарства културе додељују се особама које су се истакле стваралаштвом на пољу уметности или књижевности и тиме допринели француској и светској уметничкој и културној баштини, а овогодишњим добитницима уручио је амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони.
Захваљујући се на престижном ордену Тијана Палковљевић Бугарски је указала да он за њу има двоструки значај: институционални и приватни. Када су 2010. започели обележавање месеца Франкофоније нису ни слутили да ће то постати редовна програмска активност Галерије Матице српске у оквиру које је реализовано скоро стотину програма: гостујућих и заједничких изложби у Новом Саду, Београду и Паризу, приређена бројна предавања, одржани концерти, пројекције филмова и едукативни програме за децу и младе. Кроз све те активности указивали су, како је нагласила на особености и вредности француске културе, али истовремено и на везе са српским културним наслеђем и савременим стваралаштвом. Ово одликовање, стога, доживљава као признање уверењу да презентовањем културе других европских народа доприносимо не само њиховом бољем познавању у нашој средини, већ и бољем позиционирању српске културе у ширем европском контексту. У тим програма учествовао је читав тим стручњака ГМС, бројни спољни сарадници, колеге из Француског института у Београду и Новом Саду који су, по речима управнице такође заслужни носиоци овог одликовања.
– Истовремено, постоји и једна лична сатисфакција. Мој отац је за себе говорио да је француски ђак, и редовно нам је на недељним ручковима рецитовао стихове из представе у којој је глумио на француском као дечак у основној школи – рекла је Тијана Палковљевић Бугарски. – Моја љубав према француској култури је утемељена у том малом породичном ритуалу и ја сам сигурна да би он данас био поносан што смо од француског ђака стигли до француског витеза. Стога ми је драго што је вечерас овде и моја породица, посебно моји синови, јер верујем да је ово узоран пример колики утицај породица има на појединца, појединац на опредељења установе коју води, а креирање осмишљених и континуираних програма на развој бољег и квалитетнијег друштва које поштовањем других култура постаје свесније својих националних особености и вредности.
Тијана Палковљевић Бугарски је историчарка уметности и музејска саветница са дугогодишњим искуством у музејској делатности. Већ готово целу деценију успешно води Галерију Матице српске коју је темељно трансформисала у савремено конципирани музеј у складу са европским стандардима, кроз реконструкцију зграде, модернизацију програмских активности и бројна стратешка партнерства. На истраживачком пољу бави се проучавањем националне уметности 20. века, заштитом и промоцијом културног наслеђа и музеологијом. Велику пажњу посвећује пројектима промоције српског културног наслеђа у ширем европском контексту, заштити српског културног наслеђа у региону и промоцији европског наслеђа у нашој земљи.
Милош Константиновић први превод књиге објавио је још као двадесетогодишњак, да би се касније посветио превођењу, од класика француске књижевности Дидроа и Казота, до нобеловца Ле Клезиоа, савремених писаца као што су то Марсел Еме и Силвен Придом. Нарочито је поносан на серију од петнаест књига француских класика издатих у око два милиона примерака и бесплатно подељених, у организацији београдског дневног листа. Радио је на побољшању положаја књижевног преводилаштва у три мандата као председник Удружења књижевних преводилаца Србије. Предавао је теорију превођења на мастер студијама и био гост-предавач у школи превођења у Арлу. Низ година је предавао француску књижевност и језик у Француској интернационалној школи у Београду, а професионални пут га је водио и кроз издаваштво. Објавио је велики број књига за децу као уредник, неке и сам илустровао.
Овај орден је установљен 1957. и има три ранга - витеза, официра и командора. Годишње ово одликовање понесе 450 нових витезова, 140 нових официра и 50-ак командора у целом свету.
Н. Попов
