Владану Радовановићу Политикина награда за најбољу изложбу

„Политикина” награда за најбољу изложбу у 2021. припала је Владану Радовановићу за монументалну звучну лумино-кинетичку инсталацију „А галаксија около сија”, представљену у Хали 4 Београдског сајма у првој половини септембра.
с
Фото: М. Комад/Н. Радека

Одлуку је донео жири у саставу: Љиљана Ћинкул, ликовни критичар „Политике”, Симона Чупић, професорка на Катедри историје уметности Филозофског факултета у Београду, Светлана Митић, кустос Музеја савремене уметности у Београду, Саша Јањић, независни кустос, и Марија Ђорђевић, уредница Културног додатка „Политике”.

„Реч је о јединственом пројекту у нашој уметности, који је настајао у дугом периоду а због сложености техничких услова могао је бити изведен тек у данашње време. Сам рад је састављен од слике, скулптуре, анимације, текста и музике, али обухвата и архитектуру, светлост, тактилност и кретање посматрача. Овај сложени рад је на неки начин круна каријере уметника на нашој уметничкој сцени присутног готово седамдесет година и који је својим неконвенционалним приступом и бескомпромисним ставом успео да споји изузетну теоријску мисао и практичан рад” пише у образложењу жирија.

Професор Чедомир Васић овај рад је описао као звучну лумино-кинетичку инсталацију полусферног облика (пречника 10 метара и висине шест метара) која се састоји из металне конструкције чији се горњи део окреће у правцу казаљки на сату и на чијим се ребрастим, лучно савијеним алуминијумским елементима налазе бројни светлосни извори и звучници који емитују Радовановићеву музику “хороликог тембра” (Мелита Милин), што ствара утисак небеског свода у ротацији. На тлу прекривеном огледалима два полукружна метална зида органских, таласастих форми обликују прстен (са отворима за улазак) чиме одређују спољашње и унутрашње границе рада. Зидови садрже више од хиљаду звучно-светлећих сензора (повезаних са четрдесетак рачунара), распоређених у валовите низове, које посетилац с унутрашње стране зида активира додиром, а они реагују различитим звучним и бојеним визуелним ефектима. На тај начин посетилац сам, по свом нахођењу, формира звучне сензације, мада су оне делови јединствене Радовановићеве композиције. Непосредно изнад зидова, на три носећа закривљена стуба металне конструкције налазе се монитори који емитују видео-анимацију Радовановићевих ликовних представа различитих момената историје Земље и људске цивилизације од стварања света до његовог нестанка, коју прати посебно драматична звучна матрица. На екранима пројектоване визуелне садржаје смењују одређени општи појмови ‒ посебно графички обликоване речи, што омогућује њихово променљиво читање и значење у огледалској слици на поду.”

Радовановић (Београд, 1932) је дипломирао композицију на београдској Музичкој академији. Иницирао је оснивање Електронског студија Радио Београда, којим је руководио од 1972. до 1999. Ствара на подручју сликарства и компјутерске графике, књижевности, вокално-инструменталне и електронске музике, воковизуела, записа снова, идеограма, рада с телом. Написао је више од 250 теоријских текстова о новим тенденцијама у уметности. Одржао је више од 28 изложби у земљи и иностранству. Објавио је 12 књига, две мапе, шест партитура, три ауторске плоче, две касете и пет ауторских компакт-дискова. Добитник је многобројних награда за музику, књижевност и изложбе. Радовановић је 79. добитник ове награде која ће му бити уручена на Дан „Политике”, 25. јануара.

Н. П.

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести