Он је на затварању скупа, на коме су учествовали Петер Хандке, Милован Данојлић, Ју Хуа, Фредерик Бегбеде, Захар Прилепин, Емир Кустурица, истакао да култури треба дати шансу и да је она у свету, који се дрма пред нашим очима, можда последње уточиште здравог разума и позитивног охрабрења које људе може да спаја и учини да се боље разумеју, може да буде мост повезивања цивилизација, народа и појединаца.
"Култура јесте и данас и требало би да буде оно што је одувек била музика која се чује изнад буке ратова и звецкања оружја. Ми смо покушали тој музици, тој дивној симфонији културе да додамо по неку ноту и мислим да смо у томе успели", рекао је министар, чија је идеја одржавање скупа "Београдски контрапункт".
Министар је приметио да културу можда данас угрожава глобализација, али и лошија страна природе људског духа.
"Лошија страна човека угрожава културу, њене производе и њене могућности, али сматрамо да се за културу треба борити", нагласио је Вукосављевић.
Министар је оценио да је "Београдски контрапункт" успео у својој намери и да је донео низ интересантних увида у питања која се тичу културе, глобално и локално гледано.
"Постављена су занимљива питања, на нека су дати одговори, на нека нису, али су започети конструктивни дијалози. Успели смо у намери да култура два дана буде главна тема у нашем главном граду, дошли су људи из читавог света, веома угледни, важни писци, високи интелектуалци и питања културе, њеног значаја данас у свету, значај књижевности биле су теме наших разговора", додао је он.
Хуа је скуп "Београдски контрапункт" упоредио са хорским певањем.
"У хору сви превају истовремено само различитим тоналитетима и могу их пратити различити инструменти, али сви они напредују у истом правцу. Наш састанак је био такав", нагласио је Хуа.
Дводневни скуп "Београдски контрапункт", који је организовало Министарство културе и информисања, окончан је "Београдском изјавом", која садржи закључке и поруке учесника.
У "Београдској изјави" је примећено да се заоштравају односи међу народима и поравнава културно обиље света, да су разарања и физичка и духовна, а носиоци моћи своје интересе потурају као неупитне вредности.
Хандке, Прилепин, Хуа, Данојлић, Бегбеде су се сложили да стваралаштво не трпи наметнуте, октроисане истине и ограничења, ма одакле они долазили, али и да глобални неуротични и површни стил живота, који се намеће као једини могућ и једини прихватљив, претвара античку или просветитељску визију потпуног човека у једнодимензионално биће, а људску заједницу у био-масу, погодну за брзу менталну обраду и прераду.
Они сматрају да у времену када светска индустрија забаве и антикултуре настоји да потпуно превлада и завлада, култура мора да, мимо других подела и разлика које су неизбежне, допринесе вишедимензионалности света.
"Култура треба да помогне освешћењу појединца клонулог под епохалним притиском. Култура је израз запитаности и одговорности. Култура је свест да свет не почиње од јуче, нити ће трајати само за нашег трајања. Култура од разлика прави богатство контрапункта, а не метеж сукоба. Сваки разумевајући разговор чини корак у смеру таквог освешћења. Ми тај мали корак овде чинимо", поручили су књижевници.
Значајни светски аутори су јуче и данас у Београду разговарали о ситуацији у свету, ефектима глобализације, улози културе и уметности у савременом свету, утицају писаца данас, рату и револуцији, херојима и антихеројима, опасности од колапса културе, хиперпродукцији књига, невидљивости великих уметничких дела...
Вукосављевић је рекао да намеравају да следеће године наставе у истом правцу и да размишљају да тада разговору присуствује и публика.
