Он је у интервјуу за данашњу „Политику“ указао да тренутно Хрватска од Србије потражује културна добра која су спасена из српских православних манастира и цркава у Хрватској.
Обнова српског културног блага у Хрватској иде споро и у зависности од тог темпа реализује се повраћај, рекао је Вукосављевић.
Са становишта Министарства културе и информисања може се рећи да са разумним оптимизмом гледамо на наставак процеса повраћаја културног блага и сарадњу са хрватском страном по том питању, додао је он.
Према његовим речима, највећи део културних добара из српских манастира и цркава, која Хрватска потражује, чини ризница манастира Крка, односно добра из Далматинске епархије, али на утврђеном списку су и добра која припадају епархијама Пакрачко-славонској и Осјечкопољској и барањској.
То културно благо чине иконе и књиге, али и други богослужбени предмети чији је власник управо Српска православна црква.
Сви други предмети који су припадали збиркама музеја, или другим јавним колекцијама, враћени су у периоду од 2001. до 2015. године, као што је материјал из градског музеја у Вуковару, уључујући и археолошки материјал из Вучедола, целокупан спасени фонд из Галерије уметности и Збирке Бауер, укупно око 20.000 предмета, каже Вукосављевић.
Он додаје да су враћени и делови иконостаса из Даља, Боботе, Крке, као и сав материјал из манастира крупе, јер су тамо остварени адекватни услови заштите, а уз претходну сагласност Светог синода Српске православне цркве.
У току је решавање питања ризнице која је услов за повраћај култуних добара док је проблем са прокишњавањем крова решен. Задовољни смо обновом Владичанског двора у Пакрацу заједно са Саборном црквом Св. Тројице, као и са поновим оживљавањем манастира СПЦ у Епархији пакрачко-славонској, попут Ораховице, Пакре, Св. Ане и других, рекао је Вукосављевић.
Он је истакао да преговарачко поглавље 26 нема никаве везе са овим питањем и да не постоји разлог да се Европска унија бави тим питањем, када постоји успостављен билатерални механизам који функционише.
