Једногласну одлуку донео је жири у саставу: Владислава Војновић, Слађана Илић, Александар Костадиновић, Ћорђе Писарев и Драгана В. Тодоресков (председница).
"Интимни и једноставни, и лични и колективни стихови између младости и старости, неба и земље, дискретног Зорана Пешића Сигме дати су без украса, претеривања и прикривања, попут средњовековног односа према животу и смрти... Читајући ове стихове, пролазимо кроз наше животе док лупимо дланом о длан и где ће онда бити све те важне ствари (где је, уосталом, сада Ханибал, а где Цезар?)... Реч је о песмама дубоке носталгије, поезији о пролазности и „злој“ судбини Човека, који је тога увек свестан, а зна да мора да устане и настави живот", оценио је жири.
"Дакле, ако је Биљана Јовановић била део дружине рањивих, побуњених девојчица из седамдесетих година, за које је свет био ужасно место и које су, пуне гађења, писале о том и таквом свету, онда је поезија Зорана Пешића Сигме поезија дечака који је ове девојчице несумњиво разумео", додаје се у образложењу.
