Скуп ће у Свечаној сали САНУ отворити председник САНУ академик Владимир С. Костић и секретар Одељења језика и књижевности САНУ академик Предраг Пипер.
У уводном делу "Жива сећања на Милоша Н. Ђурића" говориће др Амфилохије Радовић, др Миодраг Стојановић, Предраг Бајчетић, Милош Јевтић и Милован Витезовић.
Уследиће научни део скупа најпре у САНУ, а затим од 15 сати у сали "Драгослав Срејовић" на Филозофском факултету.
Милош Н. Ђурић (1892-1967) био један од најугледнијих светских хелениста свог доба, редовни професор универзитета, преводилац и члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа "Жива антика".
Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије.
Поред знаменитих Хомерових епова, преводио је и грчке трагичаре, Платона и Аристотела, античке мислиоце, римске песнике и филозофе, али и Тагору, Адлера и Јунга.
Написао је и три капиталне синтезе "Историја хеленске књижевности у времену политичке самосталности", "Платонова академија и њен политички рад" и "Историја хеленске етике".
Његово етичко јединство дела и свакодневног живота најочитије је у две познате анегдоте које се и данас радо причају на помен имена Милоша Н. Ђурића.
Поред Исидоре Секулић И Иве Андрића, и Милош Н. Ђурић је одбио изјаву лојалности окупационој власти.
На наговорање колеге са Музичке академије да потпише ту изјаву, јер ће му Немци у супротном тешко опростити, чика Миша је одговорио чувеним речима: "Теби је лако, јер свираш у дипле. А ја студентима предајем етику".
Његова кратка беседа приликом расправе о укидању позоришта у Крагујевцу из 1961. године бриљантан је пример ефектности једне од најкраћих беседа: "Када би у старој Атини неко учинио мали деликт, забрањивали су му да три месеца свира у дипле. Ако би, пак, направио већи прекршај, забрањивали би му да шест месеци иде у позориште. Питам овај аудиторијум, шта су Крагујевчани скривили боговима, да остану без позоришта".
Удружење књижевних преводилаца Србије сваке године додељује награду "Милош Н. Ђурић".
