Филм у фокусу има младог човека, савременог Малог принца, и његов сусрет са светом који не познаје, а у ком тражи уточиште, припадност и заједницу. Са своје мале планете он искорачује ка граду који је, међутим, изобличен у својој суштини, јер су његови становници изманипулисани до те мере да владар с њима ради шта год хоће. У том и таквом свету где људи немају власт над сопственим одлукама, мишљењима и емоцијама, једно младо, чисто биће једноставно не може да функционише...
– Као ауторски тим дуго сарађујемо на низу различитих пројеката. Идеја је увек много, али се некако ова „јаче закачила“. Наравно, били смо свесни пута који предстоји, да ћемо морати да ту идеју јако добро обрадимо драматуршки, редитељски и визуелно, да нађемо финансије, проширимо екипу... Обично такви пројекти лутају, крећу се по некој синусоиди, добро започну, па падну, онда их опет понесе неки талас... Нас су, међутим, од самог почетка пратиле добре вибрације, толико да су се ствари понекад и саме отварале, упркос чињеници да анимирани филм по себи носи друга правила, скупу технологију.... Али, ево, након више од две године рада, целу причу приводимо крају – открива за „Дневник“ Марко Јозић, спиритус мовенс Новог културног насеља.
Игору Павловићу, глумцу и редитељу Српског народног позоришта у чијем је театарском портфолију низ више него занимљивих представа које је поставио на сцену - „Розенкранц и Гилденстерн су мртви” , „Краљ Иби“, „39 степеника“... „Корак” је први анимирани филм.
– У позоришту редитељ буквално дан пред премијеру, уколико је садржај чврст и ако су га глумци усвојили, може све да разориш, усмери у тотално другачијем правцу, од стила па надаље, и тако потпуно промени првобитни изглед представе – прича нам Игор Павловић. – Међутим, у свету анимираног филма, у тој задатој структури која је веома чврста и јако дуго се гради – јер једно обично померање обрве изискује вишедневни рад аниматора – свака суштинска промена за последицу има реакцију на ивици нервног слома (смех). Другим речима, свака евентуална промена овде мора бити резултат компромиса између онога шта бих то ја као редитељ хтео, шта сам замислио, а шта је реално изводљиво у датом временском оквиру. Дакле, веома занимљив, другачији процес и за мене потпуно фасцинантан.
Реализацију “Корака” подржали су Филмски центар Србије, Управа за културу града Новог Сада, као и компанија Епик Гамес кроз Епик МегаГрантс конкурс. У питању је, наиме, програм којем је један од циљева да подржи и унапред рад талентованих тимова и појединаца који користе Унреал Енгине, алат који је Епиц Гамес развио за потребе креирања видео игара. При томе је посебан куриозитет да је “Корак” први пројекат који је спојио подршку Филмског центра Србије и неки мегагрант, а управо то може бити перспектива за будуће продукционе подухвате.
– Чињеница да смо добили грант од компаније каква је Епиц Гамес омогућила нам је да се заиста посветимо детаљима и да наш графички тим креира најбољу могућу верзију филма – појашњава Марко. – Иначе, Игору и мени је „Корак” био први сусрет са анимацијом, али су и сами аниматори дошли из гејминг индустрије где су се пре свега бавили синематиком – дакле секвенцама унутар видеоигрица. У том смислу ни они заправо нису имали правих искуства у формирању анимиране приче која од првог до последњег кадра мора да буде заокружена до детаља и да држи пажњу. Ауторска екипа “Корака” је у међувремену почела да користи UnrealEngine 5. Наравно, наш тим аниматора на челу са Марком Драшком је одмах оберучке прихватио нови битно унапређен алат, али је адаптација ипак потрајала. Но, у коначници, све су то кораци који ће нам пуно помоћи у следећим пројектима.
Игор Павловић, осим што као редитељ потписује „Корак”, аутор је и сценарија. Како каже, то је за њега било потпуно ново искуства, будући да је до сада, и као глумац и као редитељ, радио на туђим текстовима, које је у најбољем случају само адаптирао.
– Искуство када се из белог папира, односно са плавог екрана, издиже неки потпуно нови свет, потпуно ме је очарало – каже Игор Павловић. – И зато сам, у раду са арт-директором, желео да се постарам да резултат буде баш оно што сам замислио и написао, да буду баш те слике, те емоције. Нараво, када радиш са глумцима у позоришту, имаш „опипљиву” интеракцију, они реагују једни на друге, па на сценографију, на простор, музику, публику… Код анимираног филма све је потпуно другачије, за мене ново и специфично, али јако изазовно. Пре свега је организација другачија. Од почетка мораш да будеш много сређенији у глави. Не можеш, рецимо, да себи дозволиш луксуз да за крај оставиш неку сцену која ће све да окрене наглавачке. Овде се импровизације не подразумевају, напротив. Што је бољи аниматик, што је бољи стори борд, док још ни прва линија на компјутеру није повучена, то ће и филм бити квалитетнији.
Када је “Корак” подржан на глобалном нивоу од стране Епиц Гамес-а, цео тим је схватио о колико се великој ствари ради. Јер, већ сам лејбл тако великог глобалног играча, који ће стајати на шпици, пуно значи, а да се и не говори о важности тога да ће се мрежа компаније укључити и у дистрибуцију филма.
– Након премијере на 9. новонасељском филмском фестивал, који такође реализује Ново културно насеље, филм би требало да стигне и до Токија и до Лос Анђелеса. И на томе се већ увелико ради – најављује Марко Јозић. – Тема је универзална, а истовремено је реализација била растерећена низа правила класичног анимираног филма, тако да мислим да носи неку свежину и да ће бити интересантан и филмским професионалцима и публици. И да ће покренути или бар отворити нека важна питања с којима се цео свет данас сусреће . У сваком случају, управо ентузијазам у откривању непознатог терена самог ауторског тима довео нас је до неких одличних резултата, са тенденцијом да они буду још бољи. И надам се да ћемо успети да задржимо исти приступ и у наредним филмовима, били они анимирани, играни, документарни или нека комбинација.
М. Стајић
