У Великој галерије изложена су дела Мирослава Антића, а његов син каже да је то 20 изложба његовог оца, највећа до сада и прво представљање Микиног ликовног опуса у Београду, подсетивши да је управо тај сегмент Микиног стваралаштва остао у сенци његове поезије, коју сви знају, и филмова који су најпре били награђивани, а онда забрањивани.
Антић је навео узоре који су у различитим периодима утицали на његов рад, а једини који до сада није спомињао је утицај ликовног рада свог оца.
"Ова изложба је мој први покушај да направим паралелу између наших размишљања и наших израза и то показујући начине на које свако од нас користи текст у свом уметничком раду", рекао је Антић, отварајући изложбу.
Он је нагласио да праћење трендова никада није била амбиција његовог оца и да његов сликарски рад није никада био сврстан у неки од историјских праваца, као и да је сликао искључиво да би изразио свој темперамент на другачији начин.
Без намере да сврста дело свог оца у било који правац, јер сматра да се ради о изразито осбеном стилу, Антић је скренуо публици пажњу на различите фазе у стваралаштву свог оца - од ране у којој су дела Мике Антића блиска војвођанском енформелу, до последње када разуђене апстракне облике меша са рељефним фигуративним облицима уз потребу да им се да текстуално значење.
"Микине много пута прецртане и уоквирене белешке делују као цртежи. У почетку су речи па и цели параграфи били уписани на полеђину дела или около слике у виду хумористичког детаља или посвете онима којима је дело поклоњено или у виду описа визије из његове маште. Затим су постепено били уписани у саму слику. Моја намера је била да његове слике сагледамо као продужетак његове песничке мисли", објаснио је Антић.
Зато је речи свог оца одштампао и поставио као својеврсне легенде, а ту су и Микини коментари који објашњавају насликане призоре, као и његова кратка размишљања о уметности која су настала у кафанама, возовима или код пријатеља.
У Малој галерији Антић је урадио на лицу места своју инсталацију "Недовршена форма 3", претходне две је започео у баштама Париза и националним парковима Америке.
"Овде се ради о вештачкој биљци на чијим гранама се налазе листови са питањима, а та питања су произашла из мојих размишљања да ли се оно што називамо уметношћу камуфлаже може се сматрати делом савремене уметности", објаснио је Антић.
Изложба радова Мирослава Мике Антића биће отворена у Великој галерији до 27. октобра, док ће изложба инсталације Игора Антића бити представљена публици у Малој галерији до 13. октобра.
