Данас почиње такмичарски програм 67. Стеријиног позорја

Наш најугледнији позоришни фестивал Стеријино позорје синоћ је на сцени Српског народног позоришта отворено 67. пут беседом академика Миодрага Табачког, петоструког добитника Стеријине награде за сценографију и за нарочите заслуге на унапређењу позоришне уметности и културе.
е
Фото: В. Величковић

- Захвалан сам Стеријином позорју што ми указује част да отворим фестивал нашег националног позоришта које носи име великог српског писца. Истовремено, доживљавам то као признање и подршку мојој професији која с љубављу, поштовањем и верно надграђује сликом, креира, осмишљава и визуелном компонентом прати нашег драмског писца. Писац је за мене звезда, а најбитнија карика и покретач свега на сцени и у позоришном чину јесте драмски текст. С великим задовољством и успехом радио сам такстове наших класика, Стерије, Нушића, Његоша… као и млађих писаца, мојих савременика, Љубомира Симовића, Душана Ковачевића, Владимира Арсенијевића… и радовао се сваком успеху на овом великом фестивалу – речи су академика Миодрага Табачког.

Прве вечери изведена је и фестивалска премијера представе „Милева”, рађене по тексту пет ауторки: Милене Богавац, Олге Димитријевић, Тијане Грумић, Ведране Божиновић, и Ведране Клепице, у режији Анице Томић. Ова представа ван конкуренције рађена је у копродукцији Народног позоришта Сомбор, Стеријиног позорја и Фондације „Нови Сад – ЕПК“.

Такмичарска селекција отпочиње вечерас с представом Српског народног позоришта „Код вечите славине“ Момчила Настасијевића, у режији Соње Петровић, која ће бити изведена на сцени „Пера Добриновић“, с почетком у 19 часова. У представи играју: Соња Исаиловић, Срефан Вукић, Бојана Милановић, Вукашин Ранђеловић, Милош Лазић, Стефан Старчевић, Миа Симоновић, Алиса Лацко, Нина Рукавина, Ненад Пећинар и Димитрије Аранђеловић.

- Ова драма говори о прародитељском греху и последицама поступака наших предака. След догађаја какав постоји у драми „Код Вечите славине“ заступа идеју да прошлост детерминише будућност, тј. да садашње генерације трпе последице делања претходних. Међутим, можда и важније питање од ове библијске идеје о прагреховима јесте питање начина на који се греси преносе. Дакле – не само да ли су наши преци чинили зло, а ми наставили да се понашамо по истом моделу, него и шта нас нагна да понављамо њихове – пита се редитељка Соња Петровић.

Како наводи, „чини се да смо у културно-нематеријално наслеђе, осим модела насиља, додали и вештину прећуткивања и склањања главе од несрећних околности, а идентитет сваке следеће генерације још је недефинисанији или дефинисан лажним или полу- информацијама. Због тога се с временом у људима који стасавају у незнању све више развија апатичност према окружењу и екстремне појаве и осећања као што су бес, агресија, мржња… Ликови из Настасијевићеве драме су „екстремне“ и девијантне појаве, учиниће се ничим изазване и мотивисане“.

- Настасијевићева драма, која истовремено баштини натуралистички мотив и фолклорну атмосферу Боре Станковића (Миодраг Павловић), али и симболистичку мелодију па и поетику Метерлинка (концепт „Душе“), спада у сценски најзахтевније предлошке наше модерне драме. Утолико је сценско тумачење Соње Петровић, које је реализовала са младом глумачком екипом СНП-а и сјајним тимом сарадника, предвођених драматуршкињом Мином Петрић, вредније пажње – наводи у својој критици ове представе Светислав Јованов.- Наиме, док сценске поставке наших драма, заснованих на комбинацијама фолклорног симболизма и мелодрамског натурализма, углавном теже да емоцију/страст предоче тек као један од елемената тог фолклора (или фолклорног „светоназора“), Соња Петровић „обрће игрицу“. У њеној поставци „Код Вечите славине „читав фолклорни (митолошки, легендарни) контекст стављен је у функцију презентовања саге о уклетој љубави – тачније, претворен у тек један од састојака потресне и заумне онтологије страсти.

Међународну селекцију „Кругови“, у којој су представе ван конкуренције, вечерас у 21 час на сцени „Јован Ђорђевић“ отварају „Усидрене“, рађене по тексту Елвиса Бошњака, у режији Анастасије Јанковске, копродукција ХНК Сплит, „Гавела“ Загреб и ХНК Задар. У представи играју: Давор Јурешко, Ања Шоваговић Деспот, Сњежана Синовчић Шишков, Горан Марковић, Мартина Чвек, Марушка Арас и Катарина Ромац.

- Бирајући у мору могућих тема о острву, изабрао сам то епско чекање које се догађало педесетих и шездесетих година прошлог века; време у којем су се мушкарци, мужеви и очеви који су отишли у прекоморске земље пре Другог светског рата, враћали кући након тридесет, па и четрдесет година. Све те жене – које тако дуго нису виделе своје мужеве и с децом која у неким случајевима властите очеве нису видела никад – отварале су им врата  -  објашњава писац Елвис Бошњак.

Како примећује критичар Младен Бићанић, „Усидрене“ изванредно „функционишу као сурова и опора позоришна прича, смештена конкретно сред неког неименованог острва, изгубљеног у времену, или можда у месту где је време стало, оно време које ми, његови савременици, мислимо да је једино извесно а испоставља се да није, да постоје и нека друга времена о којима ништа нити слутимо нити знамо – уствари, све се у том поднебљу из снова, оностраном и недокучивом, догађа у неком потпуно другом свету, свету који нестаје, ту, нама пред очима, а ми смо немоћни или напросто не знамо како га сачувати, како спасити и повезати крхотине тог света што се ломе, нетрагом нестају, ту, пред нама“.

        Н. Пејчић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести