Разлог је био дугогодишње преклапање све богатијег фестивалског живота у граду, а сада је Инфант уклопљен у нови живот такозване Кинеске четврти, па ће бити одржан управо тамо, од 4. до 6. септембра, мада у нешто измењеном и скраћеном издању, због актуелних пандемијских разлога.
Од селекторке фестивала Сање Крсмановић Тасић сазнајемо да је селекција била готова још у фебруару, али да је због избијања сад већ светски познате пандемије одлучено да на програму буду заступљене само домаће представе.
– Година у којој се налазимо подсећа на годину која је у нашем памћењу урезана као година НАТО бомбардовање наше земље – почела је свој извештај за селекцију 47. Инфанта, под слоганом “Лична револуција”, Сања Крсмановић Тасић, подсећањем да је и тада Симон Грабовац, спиритус мовенс Инфанта, одлучио да се фестивал одржи, упркос свему, и да се састоји од домаћих представа.
– Светска пандемија вирусом корона, која још увек траје, довела је у питање опстанак уметности којој смо посвећени. Уметности ће сигурно бити, тек ћемо, ако већ нисмо, чути гласове уметника о овим новом времену, гласове који ће нам помоћи да га разумемо или да се о њему запитамо. Тему коју сам изабрала у времену “нормалности” пре пандемије, које се сад чини годинама далеко, нисам променила. Она и даље има свој смисао. Оно што се променило је наш поглед и начин на који читамо представе. Дела која су у време пре пандемије биле изабране из једног разлога, ођедном су постала значајна као кључ за разумевање или размишљање о новом, тешком и компликованом тренутку у коме се налазимо. Инфант 2020. ће представити представе домаћих ауторки. Није постојала смишљена интенција да се представе само ауторке, у широј, интернационалној селекцији било је и аутора, али сада је јасно да ће заставу концепта “Лична револуција” носити жене.
Изабране представе које ће моћи да види публика 47. Инфанта су “Ана Франк” Јелене Богавац (Шабачко позориште), “Алгоритам сна” Неле Антоновић (Театар “Мимарт”), “Простор за револуцију” Исидоре Станишић (Битеф денс компанија). У част награђених, планирано је да Српско народно позориште изведе представу “Ко је убио Yенис Yоплин?” Тијане Грумић, у режији Соње Петровић.
– У опису представе “Ана Франк” Шабачког позоришта, која одише свежином и јединственим сценским решењима, стоји да је то “дирљива, збуњујућа прича о одрастању, у свету који се обрнуо наглавачке, у коме нема милости, разумевања, саосећања нити правде.” Прича о породици која је живела скучено у малом скривеном стану две године пред ужасом нацизма, резонира сада чудно блиско нама који смо месецима живели у карантину у нашим становима пред ужасом вируса короне... Представом “Алгоритам сна” Театар “Мимарт”, присутан на сценама Инфанта од његовог првог издања, прославио је тридесет пет година од свог оснивања. На изолованим просторима, острвима самоће, са другима или собом, одигравају се мале драме, сцене живота, трагања, и путовања ка унутра, ка сну. Свако у свом кутку трага за променом и смислом. Као и сви ми у самоизолацији коју смо искусили, свако од актера доноси своје мале а опет велике одлуке које мењају живот, али и свет. Дешавају се личне револуције. Представа “Простор за револуцију” Битеф денс компаније представља тачну и отрежњујућу анализу апатије и пасивности Икс, Ипсилон и Зед генерације као и свих других. Живимо у времену разочарења и изневерених очекивања свих досадашњих масовних или мање масовних револуција, где су се водећи револуционари које смо следили врло брзо претварали, заведени влашћу и привилегијама, у оне исте вође против којих смо дизали револуцију, у нади да правденије друштво ипак може да се оствари, несвесни тога да смо често пиони игре у којој су главна правила диктати тржишта и новац. Једина нада која постоји је вера и спровођење личне револуције. Одлука, које , иако некад скромне и тихе, када се донесу, мењају нас, наш однос са другима, светом, и пре свега самих са собом - образложила је свој избор за овогодишњи ИНФАНТ селекторка Сања Крсмановић Тасић.
И. Бурић
