ДРАГАНА МИЛОШЕВИЋ, УПРАВНИЦА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА: „Промовисаћемо наше уметнике и угостити велика светска имена“

– Уочи Српске нове године, на програму је традиционални Гала концерт на ком ће бити изведена дела Бизеа, Орфа, Росинија, Гуноа, Вердија, Пучинија, Теодоракиса, Чајковског – најављује Драгана Милошевић. – Због огромног интересовања публике, као и у децембру, и у јануару ће балет “Крцко Орашчић” бити једна од најчешће извођених представа. Љубитеље опере у јануару очекују “Евгеније Оњегин” и “Ђани Скики”, а ту је и опера за децу “Јежева кућица”. Драма, као и увек има веома богат репертоар, на ком су између осталог “Тартиф”, “Виолиниста на крову”... Кад је у питању нова продукција у сектору драме, публика ће премијерно моћи да види “Кад су цветале тикве”, “Госпођу Олгу”, “Арсеник и старе чипке”, “Tотови”, ‘’После милијон година’’. Премијерно ће бити изведене опере “Мадам Батерфлај” и “Царска невеста”. У плану је да у реализацији ове две опере остваримо сарадњу са уметницима из Москве и Токија. Имаћемо премијере балета “Жизела”, “Мементо мори”, “Double Bill”. Поред наших истакнутих уметника у драми, балету и опери, планирамо да за поједине представе ангажујемо и нека од најпознатијих светских оперских, балетских, глумачких и редитељских имена.

СНП већ годинама са великим успехом окупља најмлађу публику на „Крцку Орашчићу”. Размишља ли се у програмским јединицама да се у перспективи део репертоара, који у фокусу има млађу публику, прошири?

– Српско народно позориште већ деценијама систематски гради однос са најмлађом публиком, свесно чињенице да се љубав према уметности не рађа случајно, већ се пажљиво негује од најранијег узраста. Управо тај рани, први сусрет са сценом, музиком и драмском уметношћу представља темељ на којем се обликује будућа публика. Поред вишегодишњег успешног окупљања најмлађих гледалаца око балета „Крцко Орашчић“, који је 29. децембра обележио стото извођење, СНП је пре три године оснoвао Дечији оперски студио, једини у овом делу Европе. Студио окупља више од 80 деце основношколског узраста. Поред хорског, али и солистичког учешћа у операма „Кармен“, „Кармина Бурана“ „Тоски“ „Боемима“ „Мадам Батерфлај“, „Виолиниста на крову“, „Владимир и Косара“, Дечији оперски студио изводи и свој пројекат - дечију оперу “Јежева кућица” која је постала омиљена представа новосадских малишана. Размишљамо о могућности да поред “Јежеве кућице” Дечији оперски студио уради и неки нови оперски пројекат. А планирамо и да покренемо Дечији драмски студио. Отварање најстаријег српског професионалног театра према најмлађој публици јесте наша стратешка културна мисија. Рано упознавање са врхунским уметничким садржајима обликује генерације које ће знати да препознају, цене и чувају културне вредности.

Хоће ли се реализовати па онда и усталити размена оперских и балет- ских представа два национална театра? 

– Српско народно позориште чине људи. И наш план је да истакнемо и промовишемо наше драмске, оперске, балетске уметнике. Ми свој уметнички идентитет градимо на сопственој продукцији, али смо отворени за све врсте сарадње и уметничку размену. Свакако, питање размене оперских и балетских представа националних театара јесте нешто о чему размишљамо. 

Питање везано за гостовања могло би се поставити и за драмске пред- ставе?

- Један од најважних задатака националних културних институција јесте да уметност учине доступном што већем броју грађана. У периоду од 2019. до 2024. године, док сам обављала дужност покрајинске секретарке за културу, реконструисано је и уређено 36 домова културе у општинама широм Војводине. Тиме су створени знатно бољи технички и инфраструктурни услови за пријем сложенијих позоришних продукција, што отвара нове могућности за децентрализацију културних садржаја. Разматрамо могућности потписивања споразума о сарадњи са свим општинама Јужнобачког округа, с циљем да представе СНП-а буду доступне што већем броју грађана, без обзира на то где живе. Разматрамо и моделе сарадње са другим општинама и градовима у Војводини, али и на читавом простору наше

државе водећи рачуна о реалним капацитетима. Овај процес треба да буде двосмеран. Размишљамо о моделима који би омогућили организоване доласке публике из других градова и општина у Нови Сад, кроз сарадњу са локалним самоуправама, образовним установама и домовима културе, као и кроз посебно осмишљене програме намењене различитим узрастима. Позоришна публика се негује посвећено и континуирано кроз што непосреднију комуникацију са грађанима.

Међународна сарадња СНП-а интензивирана је у минулој години. Какви су планови за 2026?

- Српско народно позориште, као једна од најважнијих установа културе у Србији, има веома квалитетан програм који на изузетно високом нивоу може да представља и промовише културу нашег града и наше државе на међународној сцени. Заједно са директором и прваком опере баритоном Жељком Андрићем, учествовала сам у раду међународне конференције Европске позоришне конвенције и Форуму “STAGES” који се од 5. до 9. новембра одржавао у Риги, главном граду Летоније. Догађају је присуствало око 250 позоришних професионалаца, редитеља, управника, драматурга и културних менаџера међу којим су представници најистакнутијих театарских кућа из око 40 европских земаља. Разговорали смо о новим копродукцијама и заједничким иницијативама, могућностима и модалитетима конкретних облика сарадње, размени искустава у области репертоарске политике и иновативних сценских прис- тупа. Поред тога, балет је наступио на фестивалу Висави у Новој Горици, а имао је и турнеју у Трсту, Басану дел Грапи, и Болоњи. У 2026. још значајније ћемо унапредити присуство, како на европској сцени, али и изван Европе.

Одувек је СНП било повезан са заједницом, па ће тако сада бити снимљен сет популарних класичних нумера, које ће се пуштати у градским аутобусима. Због чега је таква врста активизма значајна за СНП?

– СНП постоји због публике и грађана. Пројекат “Најбољи новосадски музичари свирају најлепшу музику за Новосађане” настао је у циљу да се изванредна дела класичне, оперске и балетске музике, коју изводи оркестар СНП-а, у ком свирају најбољи музичари у Новом Саду, учине доступнима Новосађанима, који свакодневно користе услуге градског превоза. Аутобусима ЈГСП “Нови Сад” сваког дана се превезе више од 160.000 путника. Неки се аутобусом возе једном, неки више пута. Капацитет наше велике сцене “Јован Ђорђевић”, највеће позоришне сцене у Србији, је 935 места. Када бисмо сваког дана имали оперске представе, балет и концерте класичне музике, за месец дана би могло да их погледа нешто више од 28.000 људи. То је око 17 одсто од броја путника који се градским аутобусима превезу у једном дану. Чланови оркестра СНП-а, одабрали су музику као свој животни позив, и сваки нови слушалац је награда за њихов изузетни уметнички рад. План је да се у оквиру пројекта одаберу композиције које носе смиреност, узвишеност и естетитку, које ће на најлепши могућни начин оплеменити тренутке путовања градским превозом. Уједно се остварује и промоција најизузетнијих културних вредности. Верујемо да ће Новосађани са радошћу прихватити овај добронамерни уметнички гест наше куће и нашег оркестра.