Кустурица је истакао да је време у коме ми живимо нажалост потпуно неопаганско и у опозицији са људском скривеном потребом за интимом.
“Све је на продају и уоквирено у перфекцију електронске слике која нас је одвојила од хода ка Светом тројству и нас саме је упутила на нашу могућу славу и деоба тог простора у фиктивном свету постала је трка за тим комадом славе и слике која постаје део било које пропаганде. Једино што може да буде у супротности са том идејом је вера у апостолско хришћанство које, између осталог, претпоставља трансцедентне људске вредности, које су давно исписане крвљу и патњом апостолског хришћанства”, сматра Кустурица.
Матарић је скренуо пажњу на то да су интернет и друштвене мреже створиле свет спектакла и на наметнуте критеријума бројева на телевизији и у позоришту.
“Сви ми бисмо волели да људи дођу да гледају наше представе, али није циљ да имамо што више гледалаца. Том свету се треба одупрети упркос сили тих фејсбукова”, рекао је Матарић.
Он је казао да, упркос томе што се стално говори да је позориште у кризи, испоставило се да у Немачкој, па и у Србији има више гледалаца у позориштима него на фудбалским утакмицама и додао да је у Француској било 11 милиона гледалаца у сезони 2016/2017.
Вучелић је потврдио да је током седам дана у Србији било више гледалаца у позориштима него на утакмицама два првенствена кола.
Кустурица сматра да елита маргинализује ту чињеницу и да Хиџис наводи да је идеја славе преплавила свет.
“Један озбиљан амерички стручњак за компјутере каже да је сваки клик на комјутеру додавање конопца ономе ко организује ваш програм на кога ће вас данас или сутра обесити. Зато што је то давање отисака прстију најитимније садржине вашег бића. Ми смо препустили своје биће масовној хистерији. Синоћна представа (''Зашто је полудео господин Р?'') једнако је добра као представе после Титове смрти када је био златни период уметности у читавом свету, али нема моћ који је позоришна представа имала у времену слободе”, рекао је Кустурица.
Он је оценио да “ми објективно живимо у привиду слободе, али у времену апсолутне неслободе”.
“Ми живимо у времену пада цивилизације, у коме се Бред Пит може третирати као Свети Никола, а Џорџ Клуни као Свети Јован и они су то темпирано правили. Нису више пожељни паметни анонимни типови, а ми у Србији можда имамо 50 људи који узбуђују колико су образовани и колико истине могу да нам саопште”, истакао је Кустурица.
Нешковић примећује да позориште може бити једини бег од “истине” коју нам сервирају масовни медији, како би побегли од пласирања информација и замаскиравања сопствене свакодневнице, јер се заправо тиме склања фокус са основних ствари.
Ружић истиче да култура негира саму себе и да себе видимо као икону коју треба славити и тиме смо заменили православље, а глумце види као најбоље представнике спектакла.
“Проблем је кукавичлук у позоришту, као и у филму и на серијама, јер да бисте се попели на насловне стране, морате да сиђете са ума и да пустите камере у своје куће и пустили људе да вас упознају и лица тих глумаца постају етикета и пролаз за капитализам. Редитељ узима познате глумце како би његов пројекат био што комерцијалнији, а они желе да играју ликове који су претходно били исплативи, док позоришта више фабрикују драме, него што се драма игра на њиховим сценама”, рекао је Ружић.
Говорећи о изворишту ријалитија, Кустурица је поменуо Жан-Лика Годара као једног од најгорих филмских редитеља икад на свету.
“Његова идеологија је претходница Жељка Митровића и свих зликоваца који нас овде уништавају, тако што је рекао да поглед на људски живот треба да буде објективан. А какав је то објективни поглед на људски живот него порнографски? Људи гледајући ријалитије показују да смо ми маса која прижељкује да буде надзирана 24 сата дневно и то је оно што држави треба док обавља разне послове. Идеја о томе да је уметник у позицји да бира је потпуно нетачна, уметник је успешно маргинализован”, истакао је Кустурица.
Матарић сматра да то није ништа ново и да је свака власт имала своје елементе друштва спектакла, а Вучелић да је важна тачка ужнемиравања и отпора.
Кустурица пак закључује да “у човековој подсвести постоје слојеви који су кроз векове, од пећине па на овамо, претварали човека у биће које је уздрхтавало и које је поред својих егзистенцијалних проблема увек имало времена да реагује на све видове онога што се данас погрдно зове спектаклом, али ипак оним што га доводи до катарзе”.
“Добро позориште, добар филм, увек нас доводе до те, у човековом бићу постојеће, идеје о катарзи”, додао је славни редитељ коме ће у Прагу 28. октобра бити уручено признање за допринос развоју светске културе.
