Ауторка дела, глумица Даница Грубачки кроз своја искуства описује свет иза позорнице, наглашавајући притом да бити глумац не значи бити само извођач глумачких радова, већ и да то подразумева многа одрицања и стална самоиспитивања.
У тексту монодраме налазе се и мотиви из дела “Како настаје казалишни комад” Карела Чапека, драме “Каролина Нојбер” Небојше Ромчевића, Шекспировог “Сонета 66”, као и песме “Деца епохе” Виславе Шимборске.
Ова представа на комичан начин и кроз фиктивне ликове и ситуације говори о позоришном свету, животима глумаца ван сцене, вери и припадности, као и смислу глумачког или било ког другог позива.
Грубачки, којој је ово сценско дело уједно и мастер рад, истиче да оно може бити занимљиво свакоме, а нарочито љубитељима театра.
“Ова монодрама говори о свему ономе што наш посао у јавној установи и ван ње нуди и изискује, шта су све појаве и нуспојаве нашег посла, како изгледа живот иза кулиса, који је задатак глумца”, рекла је глумица Грубачки, истовремено и ауторка пројекта.
“Зашто се редитељ хвата за главу, шта је предмет спора између реквизитера и декоратера, које су муке глумаца који раде, а које су тек глумаца који не раде, како изгледају наше аудиције и какве понуде добијамо”, набрајала је глумица теме и питања које поставља њена представа.
На сцени драмска уметница тумачи више од 25 различитих ликова, укључујући и себе у исповести са истим или фиктивним деловима своје биографије.
Монодрама је пре неко вече изведена и на сцени Дома културе Студентски град на Новом Београду.
