Фестивал ће отворити квинтет Кенија Гарета, прослављеног саксофонисте, компози- тора и аранжера, једног од највећих имена актуелне светске џез сцене. Три и по деценије успешне каријере овог Гремијем награђеног уметника, чије музицирање одликују виртуозност и визија, обележили су сјајни албуми, врхунски концерти, као и сарадње са легендама попут Мајлса Дејвиса, Чика Корије, Хербија Хенкока…
– Током развоја људи скрећу на различите путеве и данас је све теже наћи музичаре који би да седе на једном месту. Многи хоће да се баве репом, продукцијом... А ја желим да на будуће генерације пренесем оно што су мени великодушно давали старији музичари – изјавио је Гарет за „Дневник” 2006. године, када је претходни пут наступио на Новосадском yез фестивалу.
Дуже од деценије неприкосновен у конкуренцији алт саксофониста по гласовима публике престижног магазина „Даунбит“, Кени Гарет је први прави професионални ангажман имао 1978. у „Биг бенду Дјука Елингтона“. Потом је сарађивао са још неколико познатих музичара (Фреди Хабард, Вуди Шоу, Дени Ричмонд), а прошао је и усавршавање у yез институцији „Арт Блејки енд џез месенџерс“, резервисаној само за најбоље младе музичаре. Ипак, пажњу светске yез јавности скренуо је на себе као члан састава Мајлса Дејвиса. Гаретова виртуозна прецизност, музикалност и изузетна елоквентност, не само музичка, уз неприкосновену технику и стил, једноставно нису промакли великом Мајлсу.
– Прошао сам кроз две различите школе, Мајлса Дејвиса и Арта Блејкија. Арт Блејки је био популаран и подучавао нас је као да се изградимо као солисти, али и бенд-лидери. И дао нам је прилику да пишемо своју музику и представимо је људима. А онда сам са Мајлсом Дејвисом добијао 10-минутни соло. Једноставно, то су биле различите дисциплине. Од Арта сам научио значај наслеђа столице у којој сам седео, а са Мајлсом да могу да свирам како и колико год желим!
Гарет је учествовао и на последњем званичном албуму Мајлса Дејвиса - Miles & Quincy (Jones) Live at Montreaux из 1991. године и може се рећи да доста тог Мајлсовог наслеђа користи и данас с очигледном намером да настави мисију човека из чијег је штићеничког плашта изашао. С друге стране, иако свестан чињенице да ће га многи увек доводити у везу са „фјужн фазом“ Мајлса Дејвиса, када је реч о соло каријери Гарет је заправо у потпуности ослоњем на акустичну поставу и пост-боп приступ, у шта ће се новосадска публика поново уверити 15. новембра. Иначе, није згорег подсетити на то да је под својим именом, односно као вођа бендова, објавио више од 20 албума на којима се доказао и као врхунски композитор и аранжер, о чему сведочи и чак осам Греми номинација. „Музичког Оскара” је пак освојио, и то за Five Peace Band - Live, који је проглашен најбољим џез албум, с тим што је тада био био део супербенда са Чиком Коријом, Џоном Маклохлином, Хербијем Хенкоком, Кристијаном Мекбрајдом и Винијем Колајутом.
У последњих годину дана наступа широм планете промовишући нови албум „ Sounds from the Ancestors”, који су критичари описали као „сусрет Гаретових музичких аутопутева и споредних колосека, који су допринели његовој ауторској еволуцију”. „Загрљај је то наслеђа, али без ограничења“, пише часопис All About Jazz.
– Понекад одем на места где стварно заборавим на публику, али и даље свирам. Стално ми се дешава да „одлутам” дубље, у мисли. А оне дефинитивно долазе из музике... – рећи ће саксофониста.
Наступ у Новом Саду биће, иначе, Гаретов први у овом делу Европе по добијању признања америчке Националне задужбине за уметност (NEA Jazz Masters Fellowship), изузетне почасти која се указује само највећим yез музичарима.
М. Стајић
