Фестивал се завршава сутра на истом месту, проглашењем победника и извођењем представе “Међуигре” у част награђених.
У жирију су овог пута теоретичар културе и књижевник Владимир Копицл, редитељка Миа Кнежевић, и глумица и редитељка Кинга Мезеи, прошлогодишња лауреаткиња. Они ће наградити најбољу представу, режију, глумца и глумицу на овом фестивалу.
Комад “Невидљиви људи”, који ћемо гледати вечерас на сцени, по речима ауторке Јелене Кајго, бави се различитим облицима ескапизма. Код Оскара то је бег од реалности брака који се урушио и љубави која је изневерила очекивања, код Реље, који се у послу лекара стално суочава са смрћу и патњом, то је бег у алкохолизам, код Дарка бег из земље у емиграцију... Код Аните, бег од саме себе и света који је окружује.
- Увек ме је интригирала тема креирања неке друге реалности, онда када она у којој живимо постане превише тегобна. У случају Оскара, та креација је радикална, он своју реалност измишља, глуми, живи, плаћа. Делом, она је иницирана свешћу о пролазности и све ближем крају живота, због чега је његова нова реалност лишена смртности. Стварност, коју би требало да чине једноставне ствари, као што су љубав у браку и мир у земљи и свету у коме живи, дакле та стварност из неког разлога стално измиче и увек је недостижна. Зато Оскар, у жељи да надмудри судбину, прибегава креирању света у коме влада мир, хармонија и вечна љубав. Наравно, крајњи циљ је крај живота, помогнуто самоубиство, онда када он то буде хтео, а не када му је судбина то наменила - објашњава Јелена Кајго.
Иако може да се учини да текст балансира у неком међупростору фантазије, он је заправо укорењен у реализму, напомиње ауторка и додаје да је такође важна тема коју третира овај комад емиграција, односно проблем младих људи који су напустили земљу. Крај комада “сугерише да је наша реалност варљива, да може бити, не нужно оно што нас окружује, већ и оно у шта сами одлучимо да верујемо”.
Играју: Момчило Мурић, Дивна Марић, Слободан Љубичић, Даница Љубичић и Бранислав Љубичић. Сценограф је Маријана Зорзић Петровић, костимограф је Тамара Бушковић, композитор је Мирољуб Аранђеловић Расински, за сценски покрет је задужен Ивица Клеменц, а аутор дизајна светла је Радомир Стаменковић.
Н. Пејчић
