КАО ВОШИН УСУД, ПРИБЛИЖАВА СЕ ШЕСТО КОЛО: Победом са десеторицом Новопазарци распршили мит о дометима титуле вредног тима

Нити су успели да одиграју у складу са сопственим најавама, још мање да дотакну ниво очекивања навијача, који су изостали са стадиона крај Јошанице због принципијелно дефинисаног става „фудбал се игра викендом“. Наивно верујући да ће тиме нешто да промене, још једанпут су оставили тим без подршке са трибина. 

Императив победе, после два узастопна пораза, није умањио веру Новопазараца да баш у сусрету са својом „старом муштеријом“ могу да врате самопоуздање у колектив пред серију изазова који следе. Препуштајући средину терена и посед лопте реално, на основу имена, квалитетнијем саставу, тренер Страхиња Пандуровић надмудрио је колегу на другој страни Марка Савића. Тактиком заснованом на дисциплини и доследном поштовању договора у свлачионици, најпре у последњој линији одбране, потом и приликом извођења контранапада, водио је свој тим до друге првенствене победе. У подређени положај није их поставио ни бројчани мањак на терену, од 54. до 90+7. минута, због искључења Тогбе. 

 - Фудбал као спорт је јако правичан – неодређено је Савић по завршетку утакмице релативизовао пораз које је уследио као одраз тоталне немоћи Новосађана пред противничким голом, појаснивши: - Нисмо ни заслужили да дамо гол иако смо имали велики број шанси, неке невероватне које смо промашили, нешто што није ушло, што је Пазар одбранио...

Утисак да гол не би дали ни три дана да су нападали забринуо је свакога коме је до Војводине стало. След дешавања након елиминације из Европе, неодољиво је подсетио на развој ситуације пре две године, када је после неуспеха против Марибора у квалификацијама за Лигу конференција, уследио негативан суперлигашки низ. Такав след дешавања Божидара Бандовића коштао је места шефа стручног штаба после пораза од Напретка на „Карађорђу“ у шестом првенственом колу. Шесто коло актуелног првенства је у недељу. На „Карађорђу“ гостује Железничар, тим који је у претходној сезони имао позитиван биланс у сусрету са Новосађанима (1:1, 2:0, 0:0). 

Упркос статистичком податку о тек 33-постотној контроли лопте, чак четворица играча Новог Пазара су у идеалном суперлигашком тиму: голман Матијашевић је проглашен најбољим играчем кола, а поред њега у идеалних 11 место су заслужили дефанзивци Миљковић и Хаџимујовић, као и крилни нападач Диксон са Јамајке. С друге стране, погубљен у простору, еуфорично најављивани Вошин маневар у саставу Петровић-Ђаковац-Зукић безуспешно је тражио пролаз кроз дисциплиновану одбрану домаћина, којом је дириговао и сигурност јој уливао (као да је низ суперлигашких сезона одиграо) омладински српски репрезентативац Ахмед Хаџимујовић. Тек му је 19 година.   

-Енергија, амбиција, воља, жеља, хтење, за ове циљеве које ми имамо апсолутно недовољно вечерас – погодио је суштину једном једином реченицом Марко Савић. 

Таква оцена односи се најпре на играче од којих се највише и очекивало. Промашај прелазног рока најбоље илуструје безвољност капитена Дејана Зукића. Потписом на уговор као да је завршио све професионалне изазове. И обавезе које из изазова следе. Ни да потрчи у складу са несумњивим вредностима фудбалског мајстора, чија га је вештина и препоручила Вошином скаутингу у склапању (боље рећи склепању) тима за велике домете. Продат је за 900.000 евра, а враћен за 2,5 милиона...

У његовој безвољности губи се и препознатљив уметнички траг с лоптом његовог заменика Његоша Петровића. Додамо ли томе и неупотребљиву аквизицију у лику Стефана Митровића и недовољно скенираног Нардина Мулахусејновића, добићемо оквир за слику о не баш уверљиво реализованим трансферима у прелазном року, који још траје. У таквим оквирима игре без игре до непрепознатљивости су се губили и најбоље оцењени Вошини играчи у минулим утакмицама Лазар Ранђеловић и Петар Сукачев. И у реакцијама голмана Росића није било могуће да препознамо жар и енергију истинског владара казненим простором... 

Војводина је у Новом Пазару поражена по свим мерилима вредности фудбалске игре. Посед лопте од 67 посто, уместо да резултира позитивним скором, реално је препознат као отежавајућа околност у извођењу коефицијента корисности у бесмисленом расипању физичке спреме. У знатној мери поражена и вера у могућности колектива, који је са Владимиром Југовићем у улози човека од безусловног поверења председника Збиљића и младим стручњаком Марком Савићем, без нарочитог искуства у вођењу клубова са шампионском традицијом какав Војводина јесте, најављиван као тим за поход на националне трофеје.