Управница ЈДП-а Тамара Вучковић Манојловић подсетила је да је Гутовић био члан овог позоришта у периоду од 1967. до 2002. године и истакла је веома богат опус великог уметника, који је сарађивао са многим значајним позоришним редитељима из бивше Југославије.
Подсетила је да је недавно био у подели представа Мирослава Беловића, Боре Драшковића, Бојана Ступице, Мате Милошевића, Арсенија Јовановића, Љубише Ристића, Јежија Јароцког, Стеве Жигона, Димитрија Јовановића, Јагоша Марковића, као и незаобилазан у делима Дејана Мијача.
На комеморацији је на почетку представљен велики број фотографија из многих сценских дела Ланета Гутовића, уз сентименталну музику, што је настављено инсертима из његових представа.
Истакнути уметник је био један од најзначајнијих глумаца са наших простора, а подједнако је градио успешну каријеру на филму, позоришту и на телевизији, док је управница издвојила и неке од награда које је освајао међу којима су најважније „Зоран Радмиловић”, „Раша Плаовић”, „Златни ћуран” за животно дело, филмско признање „Цар Константин“ и друге.
Позоришни редитељ Дејан Мијач је казао да овај тужан дан не би требало да буде опроштај од Гутовића, јер он сам не може да верује да њега више нема.
„Лане је увек ту са мном, и сада. Када сам сазнао да је изненада напустио овај облик живота, знао сам да ћемо дуго разговарати“, сетно је говорио Мијач.
Присетио се велики редитељ дана када су се упознали, било је то на премијери чувене комедије „Буба у уху“ (1971) у ЈДП-у, где је одмах препознао невероватан таленат који готово нигде на свету не постоји.
„Слушао сам о њему приче да је веома компликован и тежак за сарадњу. Ипак, Лане и ја смо радили заиста много. Био је веома занимљива личност, имао је динамику позитивног и негативног“, присетио се Мијач личности славног глумца.
Како је признао, од првог сусрета и током сарадње Гутовић му је личио на неког јунака из дела Достојевског, можда највише на Раскољникова из романа „Злочин и казна“.
Мијачу је било занимљиво што је глумачки израз доказаног комичара личио на карикатуру, а заправо је све то било дубоко смишљено и доведено до савршенства.
„Имао је бравуре, али не било какве, јер данас многи могу достићи бравуре. Он је био незаменљив у томе што ради и ствара. Притом не мислим да је незаменљив у погледу односа са редитељем и другим глумцима. То је била ствар онога што носи дубоко у себи: стас, глас, таленат, мушка лепота“, нагласио је Мијач.
Редитељ је рекао да су Гутовића доживљавали као велику ТВ звезду, као лика који је свима лако задирао под кожу, те су га називали именима ликова које је тумачио, па је тако још 1981. године у филму „Лаф у срцу“ створио јунака Шојића који ће развијати у филмском серијалу „Тесна кожа 1-4“, али и ТВ серији „Бела лађа“.
„Отишао је мој и ваш пријатељ. Отишао је наш омиљени човек“, опростио се са кнедлом у грлу Дејан Мијач.
Глумац Љубомир Бандовић је пподселио с публиком стихове које је написао поводом смрти Милана Гутовића: “Све натенане, увек са стране, к'о неки агент за боље дане. Говори мало, а много ту стане. Исмева мане. Зна и да лане. На шарлатане и полутане. И само нестане, да душом да'не. Јер гужва је у Алеји за великане. Лане”.
Остали говорници на комеморацији су били глумци Бранка Петрић, Војислав Воја Брајовић и Ирфан Менсур, а у сали су били присутни и глумица Рада Ђуричин, један део екипе новог домаћег филма “Тома” - Драган Бјелогрлић, Милан Марић, Тамара Драгичевић, Сања Марковић, као и личности са домаће политичке сцене.
Милан Гутовић преминуо је 25. августа на Војномедицинској академији у Београду, у 75. години.
