Ову представу су у Позоришту младих одабрали за прославу, јер је већ тридесет година на репертоару, и играна је око 400 пута. У питању је премијерна обнова ове представе, са новом сценографијом и новом поделом са младим глумцима, али ће сутра за рођендан у њој заиграти и глумци који су у међувремену отишли у пензију. Како каже директор Позоришта младих Михајло Несторовић, биће то прави каламбур, и глумачка заврзлама, у духу прославе рођендана.
Већ четири године, од када је Несторовић на челу куће, Позориште младих обележава свој дан 12. фебруара, јер је, како подсећа, тачно на тај дан 1933. изведена прва луткарска представа на сцени старог Соколског дома.
- То је била прва професионална луткарска представа на Балкану, не само у Србији. Зато је тај датум важан, и нама много значи. Лазар Драгић, управник тадашњи, ишао је у Љубљану, која је тада већ имала развијено луткарство, и донео 11 готових лутака и малу луткарску позорницу. И то је почетак историје нашег театра. Од тада до данас мењали су се разни називи позоришта, и све се ширило, тако да сада имамо и Сцену за децу и вечерњу Драмску сцену – каже Несторовић, подсећајући на то да се дуги низ година 12. фебруар обележава и као Дан луткарства Србије.
Будући да улазимо у годину иза великог јубилеја, века Позоришта младих, на питање хоће ли она бити програмски богата као и претходна, Несторовић потврдно одговара, и истиче да су планови амбициозни ништа мање него лане. Позориште је познато по Сцени за децу, њен квалитет је свима познат, и она ради тако да јој није ни потребна реклама, а све представе су јој распродате. С друге стране, Драмској сцени треба више промишљања и нових идеја и зато је ту и осмишљена програмска линија коју је Несторовић назвао „Новосадске приче“.
- Отуда представа „Кад сам био гарав“, инспирисана делом Мике Антића, па „Кет Клоу“, инспирисана стрипом Банета Керца. Ове године ћемо све то наставити и радити један веома необичан мјузикл „Пало иње, пао снег“, који ће заправо бити један, како смо Јован Адамов и ја схватили и анализирали, први светски мјузикл са тамбурашима. То је исто наша новосадска прича. Јован Адамов је аутор музике, сонгова, а аутор драмског предлошка за текст је Вања Чобанов. Прича је модерна, урбана, а драматург је наш чувени писац Стеван Копривица. Редитељ је Даријан Михајловић, који је радио опере и мјузикле на светском нивоу. Очекујемо такође и дивне костиме Милице Грбић, и сценографију Марије Калабић. То је тим који ми имамо и негујемо. Пошто је уобичајено да за многе представе радимо аудиције, и овог пута ће бити тако за младе глумце. Јер, у основи је то прича Ромеа и Јулије, мелодрама у којој су млади главни јунаци – указује Несторовић.
Прошле, јубиларне године, Позориште младих је основало међународни фестивал професионалних позоришта за децу и младе „Новосадске позоришне игре“, и већ најавило његово друго издање у мају.
- Могу слободно да кажем да је то легат Европске престонице културе, нешто најзначајније што смо ми радили у копродукцији за Фондацијом „Нови Сад ЕПК“. То је оставштина коју можемо назвати и легат у култури. Добили смо тиме много као позориште, добила је читава сцена за децу Србије с тим фестивалом. Он се мало разликује од осталих фестивала у Србији, концептуално, јер ја као селектор одгледам све представе, не онлајн, на снимку, а друго, ми бирамо продукције које нису продукције једног глумца, што је карактеристика многих међународних фестивала, већ озбиљних и угледних позоришта - наводи Несторовић. - Прошле године сам профилисао програм са најнаграђиванијим представама у Европи, а ове године смо ишли на најбоље продукције.
Публика ће тако гледати Државно луткарско позориште из Варне са „Алисом иза огледала“, која је бродвејски лиценциран мјузикл , како каже Несторовић, спектакл који треба да виде наша деца и наши млади. Ту је затим и Плесни театар за младе из Будимпеште, који ће играти „Сан летње ноћи“. Ове представе Несторовић је бирао међу 67 одгледаних диљем Европе, и, по његовим речима, то је била уједно и прилика да видимо где смо ми, да схватимо да унеколико ипак каскамо, али и да се, што се луткарства тиче, још добро држимо.
- Приводимо крају припреме за фестивал, јер 8. маја дочекујемо 300 гостију из Европе. Као што смо и прошле године имали премијеру „Гуливерових путовања“ на улици, и овог пута ћемо,премијером отворити фестивал. Долази нам Јакуб Максимов, који је режирао нашу најнаграђиванију представу у историји позоришта „На вуковом трагу“. Овог пута ће радити нову луткарску представу „Коралина“ – најављује Несторовић.
Поред постојећих, постоји и програмски лук „Оф сцена“, с представама које нису у званичном програму, а углавном су млади укључени у њихово стварање.
- Ове године смо се одлучили за сарадњу са позориштем „Промена“ при Академији уметности у Новом Саду, и са „Шекспир фестом“ Никите Миливојевића, док ће Позориште младих бити носилац читавог пројекта. Радимо један занимљив пројекат под називом „Мој први Шекспир“, у оквиру којег ће млади редитељ Иван Алач да режира „Богојављенску ноћ“. Баш смо ових дана разрађивали поделу у којој ће бити све млади људи. Управо ће то бити први Шекспир углавном за све њих, од глумаца до костимографа и осталих учесника. Премијера ће бити у јуну у Чортановцима на „Шекспир фесту“, а после ће то бити репертоарска представа нашег позоришта – објашњава Несторовић.
Ова представа ће се радити после Новосадских позоришних игара, а паралелно са њом и мјузикл „Пало иње, пао снег“, да би његова премијера била 1. или 2. септембра, на отвореном.
- Након тога, Емилија Мрдаковић почиње да ради један екпериментални пројекат на тему Пепељуге, и још неких бајки, користећи разне технике, луткарске, технологију, на музику наше познате композиторке Александре Вребалов. А у октобру почињемо да радимо бродвејски мјузикл, филмски познату „Породицу Адамс“. То ће бити једно лепо освежење, у којем ћемо да се да се сви смејемо, уживамо, и забавимо с догодовштинама те чудесне породице Адамс - додаје Михајло Несторовић, уз напомену да су комедија и мјузикл за младе на Драмској сцени, и наравно Сцена за децу, њихово опредељење, и да су више привржени комедији и добром булеварском позоришту, кога заправо ни нема у Новом Саду.
Н. Пејчић
